Kada od naziva nekog mesta, ustanove, sporta, zanimanja, muzičkog pravca i sl. želimo da napravimo imenicu koja označava osobu, služimo se mnogobrojnim sufiksima. Na primer, za stanovnike mestâ nalazimo Beograđanin, Nišlija ili Valjevac, za radnike u institucijama opštinar ili institutlija, za sportiste košarkaš, veslač ili teniser, za zanimanja novinar, čistač, buregdžija ili tužilac, za ljubitelje raznih vrsta muzike panker, metalac ili hardkoraš. Kao što vidimo, za svaku grupu imenica možemo koristiti više nastavaka, a s druge strane, jedan nastavak se javlja za različite potrebe. Retko kad su lingvisti ti koji se pitaju koji će sufiks biti upotrebljen kad nam zatreba nova imenica. Obično se u zajednici ustali jedan oblik. Čak i kada se lingvisti pitaju, oni ne mogu mnogo učiniti ukoliko zajednica „misli“ drugačije.
Prošle godine sam bar sto puta ovo objašnjavala (a nadam se da sam i objasnila) svima koji su primetili da su se u vreme Olimpijade paralelno koristili oblici Ganac i Ganjanin, Australac i Australijanac i sl. U prvom slučaju imamo još neprevrelu situaciju sa relativno novom imenicom, a u drugom očajničke trzaje nekog lektora da ispravi nepravdu koja je, po njemu, učinjena odomaćivanjem reči Australijanac.
Istu pojavu ilustruje i dilema da li smo mi petničari ili petničani. Moj utisak je da se u govornoj zajednici uveliko odomaćilo petničar. Ovo i ne čudi, jer je -ar jedan od „najpopularnijih“ sufiksa u srpskom jeziku, posebno eksploatisan za označavanje ljudi koji nešto rade. Govornicima se kao najprirodnije učinilo da ga i ovaj put iskoriste i oni se tom prilikom nisu ni pitali kako su se dosad zvali ljudi koji žive u Petnici (ne mislim na Savana, već na komšiju Sreju, npr.). Štaviše, činjenica da se stanovnici Petnice zovu Petničani (jednina: Petničanin – ovaj sufiks se pretežno koristi za meštane) još više ide u prilog tome da smo drugačijim sufiksom uspeli da razdvojimo dva potrebna značenja – za stanovnika sela i za radnika ili polaznika Istraživačke stanice. I ovu pojavu već nalazimo u jeziku – tako imamo planinar i planinac, Afrikanac i Afrikaner, Srbin i Srbijanac. Nekad se razlika uvodi samo upotrebnom velikog slova – Pražani su ljudi iz Praga, a pražani pripadnici Praškog lingvističkog serkla, a razliku između Dalmatinaca i dalmatinaca svi već znate. Iako je razlika, mogla biti postignuta i samo pravopisnim rešenjem, mislim da je dobro što se ona u ovom slučaju i čuje. Ja sam, dakle, petničarka, Savan je i petničar i Petničanin, a Sreja je Petničanin. Ako mene pitate, mada sam već rekla, uzus je taj koji se više pita.