upravni odbor hvata zalet

Upravni odbor Istraživačke stanice Petnica aktivno je učestvovao u pripremama za izgradnju novih petničkih kapaciteta. U toku 2010. godine održane su dve sednice UO ali je sa članovima Odbora održavana kontinuirana veza kako bi bili uključeni u rešavanje važnih pitanja za rad i razvoj Stanice.
Devetočlani Upravni odbor je organ upravljanja Stanicom koji postoji od njenog osnivanja. Mandat članova je četiri godine, tako da se očekuje da novi saziv Saveta imenuje nove ili stare članove Upravnog odbora za rad u narednom mandatu. Tri člana Upravnog odbora imenuje kolektiv Stanice, a preostalih šest imenuje Savet Stanice iz redova osoba koje imaju višegodišnje neposredno iskustvo u radu sa Istraživačkom stanicom, vodeći računa da među njima ima osoba koje su bliske pravnoj i finansijskoj problematici.
Upravni odbor se sastaje po potrebi. Kao redovni zadatak Upravni odbor ima obavezu da prati rad Stanice i realizaciju planiranih aktivnosti. Upravni odbor se takođe bavi i kadrovskim pitanjima, uslovima za izvođenje programa i drugih aktivnosti, saradnjom Stanice sa dru-gim organizacijama u zemlji i svetu itd.
Sadašnji predsednik Upravnog odbora ing Milojko Lazić najveći deo svoje profesionalne karijere proveo je u Ministarstvu nauke i Republičkoj zajednici (fondu) nauke. Pratio je i aktivno učestvovao u osnivanju, radu i razvoju Stanice u svim novijim istorijskim razdobljima Srbije.
Očekuje se dosta intenzivna aktivnost UO u 2011. godini kada se planiraju intenzivni ra-dovi na proširenju kapaciteta Stanice.

obnovljeni sastav saveta

Savet Istraživačke stanice je najviše stručno, nadzorno i upravno telo prvenstveno okrenuto problematici razvoja i pozicije Stanice u dinamičnom društvenom okruženju. Savet ima 22 člana među kojima su iskusni i ugledni naučni radnici i stručnjaci u naučnim disciplinama i drugim važnim aktivnostima kojima se Stanica bavi. Gotovo svi članovi Saveta bili su uključeni u rad i razvoj Stanice dugi niz godina.
Saglasno Statutu Stanice i na osnovu odluka Upravnog odbora, po isteku petogodišnjeg mandata deo članova Saveta je zamenjen novim članovima. Ovaj sastav Saveta trebalo bi da vodi Istraživačku stanicu do 2015. godine.
Predsednik Saveta je dugogodišnji stručni saradnik Stanice, akademik profesor Marko Anđelković, inače biolog po struci. Savet, po pravilu, sednice održava u SANU jednom do dva puta godišnje kada se razmatraju i usvajaju izveštaji i godišnji programi rada. I između sednica članovi Saveta se uključuju u re-šavanje važnih pitanja po rad Stanice.

KO SU ČLANOVI SAVETA

Članovi Saveta pokrivaju najveći deo specifičnih naučnih oblasti i oblasti ukupne aktivnosti Stanice. O sredine devedesetih godina u Savet se uključuju osobe koje su u momentu izbora za članove već imali iskustva kao saradnici u radu Istraživačke stanice Petnica. Ovde su imena sadašnjih članova Saveta (po abecednom redu prezimena):
dr Marko Anđelković, predsednik Saveta, biolog, profesor Biološkog fakulteta u Beogradu i član SANU, dr Aleksandar Belić, fizičar; direktor Instituta za fiziku u Beogradu, dr Ranko Bugarski, lingvista, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, mr Ljiljana Dragović, pravnica; načelnik sektora u Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj, ing. Radisav Golubović, geolog; rukovodilac Odeljenja za geologiju Istraživačke stanice Petnica, dr Ivan Gutman, hemičar i matematičar; profesor PMF u Kragujevcu i član SANU, dr Vladimir Janković, klimatolog i istoričar nauke, profesor Univerziteta u Mančesteru, dr Vidojko Jović, geolog; profesor RGF u Beogradu i član SANU, prof.dr Zoran Knežević, astronom, direktor Instituta za astronomiju u Beogradu i član SANU, dr Sonja Liht, sociolog; direktorka Beogradskog centra za političku izuzetnost, Vigor Majić, direktor IS Petnica i član Saveta po funkciji, dr Nada Majkić-Singh, biohemičar; profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, direktorka Instituta za medicinsku biohemiju KC u Be-ogradu, dr Predrag Marković, istoričar; naučni savetnik Instituta za savremenu istoriju Srbije, dr Darko Marušić, arhitekta; profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu u penziji, dr Dragan Mašulović, matematičar; profesor PMF Novi Sad, dr Dragica Pavlović, psiholog; naučni saradnik na Institutu za psihologiju u Beogradu, dr Đorđe Paunović, elektroničar; profesor ETF u Beogradu, dr Zoran Petrović, fizičar; direktor Centra za eksperimentalnu fiziku na IF u Beogradu i član SANU, prof.dr Nikola Tasić, arheolog; podpredsednik SANU, dr Vlatka Vajs, hemičar; naučni savetnik u IHTM, mr Srđan Verbić, fizičar; rukovodilac sektora u Zavodu za razvoj kvaliteta obrazovanja u Beogradu, dr Zoran Živković, književnik; profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu.

FINANSIRANJE BEZ TAJNI

Petnički prosečan godišnji budžet predviđen za normalno finansiranje godišnjih aktivnosti iznosi oko 80 miliona dinara (0.8 miliona eura). Sa tim novcem trebalo bi pokriti tzv. “hladni pogon” (tj. “praznu Stanicu” = plate stalno zaposlene ekipe od 40 ljudi, održavanje objekata, prostora i opreme i stalne obaveze državi i komunalnim službama) i za to se planira oko 30% sredstava, troškove boravka, rada, ishrane, prevoza i sl. učesnika u programima i njihovih predavača (50%), troškove promotovnih aktivnosti, međunarodne saradnje, izdavačke delatnosti (5%) i troškove ulaganja u opremu, pribor, knjige, časopise, softver i sl. (10%). Preostalih 5% su sredstva rezerve i nepredviđeni troškovi (koji se uvek dese).
Sva ta sredstva svake godine valja obezbediti. Do sada je bila praksa da država (tj. ministarstva prosvete i nauke) ukupno obezbede oko 40% budžeta i to se planira kao relativno stabilan prihod. Oko 20% sredstava se traži kroz različite projektne aktivnosti, 20% kroz donacije i sponzorstva, 15% kroz participaciju učesnika u programima i 5% kroz druge sopstvene prihode.
Ipak, poslednjih godina je stalno prisutan problem da učešće države čini najslabiju kariku. Sa ministarstvima je praktično nemoguće postići dogovor unapred o njihovom učešću, pa i kada se takav dogovor postigne, to ne znači da će dogovorena i ugovorena sredstva biti ostvarena u razumnom roku. Usmena obećanja političara su uvek blagonaklona i puna optimizma ali sve to valja uzimati sa rezervom.
Posledica činjenice da se budžet realizuje znatno manje od planiranog nivoa sredstava, jeste da se štedi na ulaganju u opremu i materijal za rad, investicionom održavanju ali i na angažovanju neophodnih novih kadrova. To svakako nije dobro.