Posle par godina provedenih u Petnici vest da postoji mogućnost učešća na međunarodnom istraživačkom kampu, i to ni manje ni više nego na čuvenom univerzitetu Tehnion, bila je potvrda da se trud i rad na kraju isplati. Posle nekoliko meseci iščekivanja ta vest je postala realnost i trebalo je što ozbiljnije pristupiti prijavi i pripremi za put. Na moju veliku radost saputnik mi je bio kolega sa istog seminara Elektronike i, pre svega veliki prijatelj, Gavrilo Andrić. Uzbuđenje je bilo veliko, ali istinski doživljalji su počeli onoga trenutka kada smo se našli na ulaznim terminalima aerodroma Ben Gurion u Tel Avivu. Obzirom na naš afinitet prema kamperskom i istraživačkom načinu života, trudili smo se da raspoloživo vreme u Izraelu isplaniramo na takav način. Zbog rasporeda letova, izabrali smo opciju koja nam je obe-zbedila mogućnost da stignemo pet dana ranije. Smeštaj je bio organizovan prema našim željama – od peščanih plaža Mediterana do sobica skromnih hostela. To nam je dalo sjajnu priliku da steknemo utisak o narodu, kulturi i običajima kao i da obiđemo interesantne delove Haife. Izuzetno nam je godio prijateljski stav svih koje smo sretali.
Kamp „SciTech“ na koji smo pozvani, smešten je u kampusu uglednog univerziteta Tehnion, jednom od najprestižnijih u svetu. Kampus Teh niona je grad u malom i sadrži sve što vam je potrebno za život i rad. Sam tok programa bio je organizovan za naš ukus isuviše monotono i kruto. Skoro svaki radni dan svodio se na isto: doručak, rad u laboratoriji, ručak, slobodno vreme ili društvene aktivnosti povremeno obogaćene izuzetno interesantnim predavanjima o popularnim naučnim temama, večera, opet neki vid društvenih aktivnosti i spavanje. Možda nam je ovakav šablon pomalo smetao, pošto se razlikuje od onoga na šta smo navikli u Petnici, ali svaki vid iskustva je dobrodošao. Razni vidovi društvenih aktivnosti pomalo napadno pokušavaju da planski zbliže učesnike iz svih delova sveta, što odudara od naših iskustava iz Petnice. Mi smo se kao tipični tvrdoglavi Srbi trudili da ostvarimo naše zamisli, a da ne izgledamo suviše asocijalni. Upravo ova mešavina učinila je da vreme u kampu provedemo na najbolji način kada je u pitanju društveni deo, ali i da steknemo nekoliko sjajnih prijatelja ostajući sa svima u dobrim odnosima.
Tema našeg projekta bila je „JPEG kompresija digitalnih slika“. Osnovna zamisao je smanjenje kvaliteta slika radi uštede prostora koji je potreban da se slika sačuva, a da se pri tom uklone podaci koji ne utiču na ljudsku percepciju kvaliteta slike. Nakon 25 dana rada, naš rad je uspeo, očekivanja mentora su ispunjena, pa smo za prijatelje kampa organizovali poster sesiju i kratku prezentaciju rezultata. Osim postera i prezentacije, svaki rad je ispraćen i pisanim člankom koji je kasnije objavljen u zajedničkom zborniku. Vredi pomenuti i izlete koji su organizovani svakog vikenda kao predah od napornog rada. Na listi mesta koje smo posetili našli su se planina Karmel, rimska luka Cezareja, Tel Aviv, Jerusalim, Mrtvo more i nacionalni park Ein Gedi, beduinski kamp u pustinji. Naravno, svojski smo se potrudili da na svakom mestu na što bolji način predstavimo Petnicu kao neizostavni deo našeg života i obrazovanja kao i našu zemlju i narod. Pozitivne kritike i oduševljenja ostalih polaznika i mentora samo su potvrda da smo bar do neke mere u tome uspeli.