Ako za Petnicu kažemo da je posebna po tome što pod jednom pečurkom okuplja 15 različitih disciplina, onda je Exploratorium svakako najyanimljiviji petnički seminar. Namenjen je učenicima završnih razreda srednjih škola i prve godine fakulteta koji su već iskusili čari istraživačkog rada na bar jednom od programa koji u Stanici postoje i koji su svojom naučnom kreativnošću i kritičkim mišljenjem „zaslužili“ da učestvuju u jednom ovakvom pedagoškom „eksperimentu“. Motiva za postojanje Exploratoriuma je mnogo, stoga ovde možemo navesti samo neke: činjenica da se ni u srednješkolskom ni u visokom obrazovanju budućih naučnika ni izdaleka ne naglašavaju dovoljno duboki epistemološki i metodološki temelji zajednički svim poduhvatima koji makar i delimično mogu nositi atribut „naučni”; činjenica da su na početku 3. milenijuma brojni najteži i najaktuelniji problemi istraživačke nauke zapravo multidisciplinarni problemi; te činjenica da se – čak i kad izađemo iz okvira obrazovanja name-njenog (budućim) naučnicima – na sve veće zahteve za razvitkom naučne pismenosti generalno ne može odgovoriti unutar uskih disciplinarnih okvira. Exploratorium je, dakle, pokušaj da se probiju barijere podignute između naučnih disciplina, a pomalo i između nauke i drugih oblika ispoljavanja ljudske kreativnosti; istovremeno, i primenjeno na konkretne petničke okolnosti, Exploratorium predstavlja most kojim se premošćuje ona pukotina koja očigledno postoji između rada sa nada-renim učenicima srednjih škola i rada sa nadarenim studentima.
O multidisciplinarnom karakteru Exploratoriuma svedoče i raznovrsni profili saradnika koji su ovaj seminar vodili. Idejni tvorac i višegodišnji rukovodilac ovog programa je jedan fizičar (Srđan Verbić), a na mestu rukovodioca našli su se i biolog (Vladan Jovanović), veterinar (Dušan Palić) i psiholog (Oliver Tošković). Od 2009. Exploratorium vodi Milan M. Ćirković (astrobiolog), zajedno sa levopotpisanim saradnicima iz grupe za kontinuiranu edukaciju (KoEd).
Exploratorium se od 2009. godine odvija u dva četvorodnevna seminara. Na prolećnom seminaru (EXP-1) polaznici slušaju predavanja o nekom fenomenu za čije razumevanje je nužno sagledavanje problema iz ugla različitih disciplina, dok se na jesenjem seminaru (EXP-2), podeljeni u multidisciplinarne timove, bave rešavanjem problema koji se bazira na ranije predstavljenom fenomenu. Tako smo se na našim seminarima bavili temama kao što su Vreme i Struktura, ali i dešifrovali poruku pristiglu iz svemira (vidi sliku) i uz puno mašte razmatrali pitanje kontingencije na primeru promene početnih fizičkih parametara na jednoj izmišljenoj planeti. Važan element seminara čini i potreba da se nauka dovede u vezu sa umetnošću, i to na raznovrsne načine: pre svega izborom filmova koji odgovaraju temama (The Time Machine, Memento, It’s a Wonderful Life, da spomenemo samo neke), ali i kroz predavanja (na primer, O strukturi umetničkog dela) ili poštovanjem starog petničkog pravila da je nauka najlepša ako neko na seminaru zna da svira gitaru.
Svesni činjenice da je ovakvom skicom nemoguće preneti sve ideje koje smo razmenili i saznanja do kojih smo došli, odlučili smo da kroz kratak opis pojedinih tema predstavimo makar delić osnovnih ideja Exploratoriuma, a to su razvoj kritičkog mišljenja i interdisciplinarnost.
Struktura
Govor o atomskoj strukturi materije, logičkoj strukturi algoritma, modularnoj strukturi ljudskog uma, strukturi rečenice, genetskom kodu, strukturalističkoj antropologiji ili hijerarhijskoj strukturi drevnih društava, jeste govor o samoj srži naučnog objašnjenja, pa i naučnog pogleda na svet. Od kosmološkog do sociološkog konteksta, od vektorskih prostora i drugih matematičkih struktura do struktura u jeziku, pokušali smo da damo što je moguće širi pregled značenja i važnosti strukture u savremenoj nauci, stavljajući, kao i obično, najsnažniji akcenat na metodološke i interdisciplinarne aspekte naučne avanture.
Poruka iz svemira
Na jednom od seminara, polaznici su dešifrovali „poruku“ koja je pristigla predstavljena kao 1D niz nula i jedinica, a koja je nakon malo truda mladih programera prevedena u prikazanu sliku. Prikaz su dalje tumačili astonomi, fizičari, biolozi, psiholozi, antropolozi i drugi.
Kontingencija
U nauci, baš kao i u svakodnevnom životu, neprekidno se suočavamo sa kontingencijom – pojavom da su stvari mogle poći drugačije nego što se to uistinu desilo i dovesti do drastično različitih posledica. Ova pojava najbolje je osvetljena u biološkoj evoluciji, gde je jasno da bi i najmanja promena u davnoj prošlosti – vlat trave zgažena u mezozoiku – mogla dovesti do drugačije današnje biosfere. Ali to je podjednako istinito i u kosmologiji, geologiji, paleontologiji, istoriji nauke ili umetnosti. Da bismo objasnili stvarnost putem uzroka i posledica često nema drugog načina osim da pokažemo zašto se stvari nisu odvijale drugačije – a za to moramo imati mašte i detaljno proučiti zamišljenu situaciju u kojoj su se stvari odista drugačije odvijale! Na jednom seminaru razmatrali smo upravo to, za nauku – nasuprot onome što ćete često čuti u vannaučnom kontekstu – izuzetno važno pitanje, šta bi bilo da je...?
Detalji vezani za Exploratorium mogu se pronaći na sajtu http://koed.petnica.rs. To je samo deo širokog spektrа aktivnosti koje okup-ljaju grupu istraživača organizovanih u Koed tim. Začete na konceptu dis-kusionih predavanja, koja je pokrenuo današnji urednik WebKoeda, Aleksandar Obradović, aktivnosti Koed tima za cilj imaju da doprinesu razvijanju dijaloga između istraživača različitih naučnih disciplina i osnaže ga na osnovama kvalitetnih iskustava iz oblasti filozofije i istorije nauke.
Kada je nastao 2006. godine, projekat Kontinuirane Edukacije okupio je grupu zainteresovanih pojedinaca koji su uočili potrebu da se u okviru aktuelne reforme visokog školstva ukaže na neophodnost veće integracije sadržaja iz oblasti naučne epistemologije i metodologije u novoformirane obrazovne kurikulume. Iako je svest о potrebi razvijanja interdisciplinarnosti, i integracije naučne misli uopšte, široko prihvaćena u naučnoj zajednici, priroda ovih procesa i dalje je umnogome nepoznata, a primenjivi modeli su retkost i često ostaju van domašaja klasičnog školovanja. U tako specifičnim uslovima čini se da timski rad, podjednako koliko i dodatna individualna (kontinuirana) edukacija mladih naučnika, u jednom renesansnom maniru, mogu da posluže kao solidni oslonac i, ako se poslužimo rečima Bertranda Rasela, polazna tačka u redefinisanju onoga što on naziva praktični čovek u savremenog, kritičkog čoveka.
Jasno je da postoje brojna važna otvorena pitanja u oblasti nauke. Neka od njih poznata su kao „čisti istraživački problemi“, ali tu su i mnoga druga koja imaju širi, društveni značaj, pa čak i oni problemi koje je Alvin Vajnberg nazvao transnaučnim problemima, poput klimatskih promena, korišćenja nuklearne energije ili (zlo)upotreba biotehnologije. Ova pitanja tiču se svakog obrazovanog, samosvesnog i odgovornog člana društva. Neposredno se odnose na naš svakodnevni život, a pored toga poseduju i jedinstveni predviđajući potencijal. U njihovoj je prirodi i to da se neretko pre odnose na generacije koje će doći, nego na generaciju koja ih postavlja. Ne samo odgovaranje, već i sagledavanje ovih problema zahteva kritički i multidisciplinarni pristup za koji uobičajeno školovanje, uključujući i visoko, nikoga adekvatno ne priprema. Stoga je potraga za alternativnim pristupima ne samo luksuz, već i obaveza za bilo koga ko se bavi pedagoškim radom na početku 3. milenijuma.
Do danas je u Koed Aktivnostima učestvovalo više od 300 mladih istraživača sa Beogradskog, Novosadskog i Niškog univerziteta. Pored toga, novoformirani naučni portal Web Koed, osim što prati dešavanja u okviru Koed Aktivnosti, predstavlja i jedinstveno mesto za razmenu najrazličitijih sadržaja u vezi s naukom, kao i mesto povezivanja i integracije istraživačke zajednice.