Ovaj članak pokušava da ukaže na ključna iskušenja budućeg razvoja dodatnog obrazovanja i da ponudi rešenje kroz osnovne okvire jedne sasvim nove institucije čija bi uloga bila da bude jedan od osnovnih zamajaca budućeg razvoja Srbije. Ime bi joj moglo biti Centar za promociju nauke, tehnologije, umetnosti, procesa otkrića, i šire ljudske kreativnosti, odnosno EUREKA. U domenu šire shvaćenih aktivnosti na popularizaciji nauke, novi Centar bi aktivno doprinosio ostvarenju ključnih nacionalnih ciljeva u XXI veku.
Eksplicirani prioritet Srbije je izgradnja moderne, stabilne i prosperitetne države utemljene na demokratskim načelima i uspešno integrisane u EU i druge političke i ekonomske integracije od regionalnog do globalnog nivoa. Ovi ambiciozni ciljevi se mogu realizovati samo uz optimalno iskorišćenje raspoloživih ljudskih resursa, što podrazumeva (1) stvaranje kritične mase vrhunskih stručnjaka u ključnim oblastima vezanim za ubrzani razvoj i međunarodnu konkurentnost, (2) izgradnju novog sistema vrednosti utemeljenom na znanju, kreativnosti i izvrsnosti, (3) izgradnju pobedničkog duha nacije spremne da se takmiči na globalnom tržištu ideja i proizvoda, i (4) informisanje, motivisanje i aktiviranje šire javnosti da učestvuje u ovom procesu.
Srbiji nedostaje nekoliko ključnih institucija koje bi pokretale ovaj proces, a jedna od njih je Centar za promociju nauke, tehnologije, umetnosti, procesa otkrića i ljudske kreativnosti. Mada detaljno odre-đuje njen karakter, ovakvo ime se teško pamti, a i odbojno je, pogotovo mladima koji čine glavnu ciljnu populaciju. Stoga predlažemo da novu instituciju jednostavno krstimo EUREKA.

izgradimo centar za promociju
nauke, tehnologije, procesa
otkrića i kreativnosti

UVOD
Pravo na kvalitetno obrazovanje je postalo jedno od osnovnih ljudskih prava. Ekspliciranje prosvetiteljske i vaspitne uloge obrazovanja kao sveopšteg ljudskog prava predstavlja jedno od najviših civilizacijskih dostignuća, a ova dva aspekta obrazovanja su i danas jednako važna kao i u prošlosti. Današnji svet, međutim, sve više gleda obrazovanje i nauku kroz treću vizuru, kroz koju su ove delatnosti viđene kao nova i vrlo tražena vrsta robe. Svet je u procesu velikih obrazovnih i naučnih prilagođavanja. Obrazovni sistemi se menjaju kao posledica promena ekonomskih paradigmi, tako je uvek bilo u istoriji. Danas živimo na početku post-industrijskog doba, a obrazovanje (pa i nauka) su i dalje optimalizovani za industrijsko doba. Zemlje koje budu na prvoj liniji fronta stvaranja obrazovnih i naučnih institucija novog doba će imati nemerljivu prednost nad onima koje budu pasivno posmatrale ova dinamična događanja.
U modernom društvu obrazovanje dobija sve važniju ulogu. Obrazovana osoba je u većoj meri oslobođena predrasuda, može da se informiše a da se ne izgubi u moru dostupnih podataka koje nudi globalno informatičko društvo, a na osnovu primljenih informacija može racionalno da donosi odluke. Informatičko društvo zahteva individue koje se permanentno edukuju.
Najrazvijenije zemlje sveta su danas tu gde jesu zato što su u nekom trenutku svog razvoja svesno odlučile da obrazovanje učine nacionalnim prioritetom. Iskustvo razvijenih nedvosmisleno govori da je ulaganje u obrazovanje najbolja investicija za svaku zemlju. Razlog zašto mnoge zemlje često ne idu ovim putem jeste taj da se efekti promena u obrazovanju vide tek nakon desetak godina – onoliko koliko je potrebno da se u današnjem društvu stvori jedan vrhunski obrazovan pojedinac. Siromašni, dakle, često usresređuju pažnju na one sektore koji im omogućavaju što brži profit. Na taj način, gledajući kratkoročne interese, oni profilišu svoj razvoj u pravcima koji su se u modernom društvu pokazali kao manje profitabilni.
Zagovaramo pristup u kome bi Srbija imala jasno razvijenu viziju sebe kao društva baziranog na znanju, društva spremnog da aktivno i kompetitivno učestvuje na međunarodnom tržištu ideja, znanja, usluga i ekonomija, društva predanog održivom i regionalno izbalansiranom razvoju. Osnovni cilj je da se povisi životni standard građana Srbije, gde pod tim podrazumevamo kako njegove ekonomske ali i socijalne elemente, kao i nivo opšteg ambijenta života. Znanje i ljudski resursi su dakle krucijalni faktori u povećanju produktivnosti i kompetitivne sposobnosti Srbije. Da bi u tome uspeli, u našoj zemlji moramo stvoriti ambijent u kome će se podsticati preduzetništvo i inovacija, stimulisati investicije u znanje i razvoj ljudskih resursa.
To je nemoguće bez sistematsog rada na promociji nauke i ljudske kreativnosti, čija je vrednost poslednjih decenija kod nas degradirana.
OBRISI NOVOG SISTEMA
Živimo u uzbudljivim vremenima – ne samo da su nam ekonomija, društveni sistem i sistem vrednosti u tranziciji, već je u tranziciji i sistem obrazovanja. Nauka će imati ključnu ulogu u tom procesu. Dominantni uticaj nauke na svet u kome živimo je prethodnih nekoliko vekova bio kroz tehnologiju. Taj se uticaj neće smanjivati, no u XXI veku treba očekivati da će još veći uticaj nauke biti u radikalnom redizajniranju sistema obrazovanja.
Naučna revolucija je iznedrila industrijsku revoluciju, a ova je dovela do promene sistema obrazovanja. Ono što danas zovemo modernim obrazovanjem zapravo je industrijska revolucija primenjena na škole. Zašto nam je trebalo masovno obrazovanje? Zato što su nove fabrike imale potrebu za velikim brojem radnika sa kakvim-takvim obrazovanjem. Zašto nam škole liče na fabrike, sa nastavnicima i učenicima koji se kao po pokretnoj traci kreću iz jedne hale u drugu? Zato što su se tako mladi navikavali na rad u fabričkim uslovima. Otud i školsko zvono koje ih navikava na smenski rad, paralele između školskih i fabričkih administracija, itd.
Krajem XX veka svet je prešao iz industrijskog u post-industrijsko društvo. To se nije desilo samo u razvijenim zemljama već i kod nas – i kod nas je prodaja usluga daleko važniji deo ekonomije od proizvodnje. Takođe, informaciona revolucija sve više postaje zamajac opšteg razvoja i brisanja granica između država. Obrazovni sistem, kako kod nas tako i u svetu, nije se prilagodio novim potrebama. To je razlog zašto su ljudi širom sveta nezadovoljni obrazovanjem. Zato nije jednostavno ni popraviti naš sistem – ni drugi nisu u mnogo boljem stanju. Novo društvo traži bolji sistem obrazovanja, no još nije jasno šta nam tačno treba. Ipak, prvi obrisi se naziru: masovno uključivanje populacije u obrazovni sistem ostaje tekovina, čak se mora i proširiti kako bi i srednje obrazovanje bilo obavezno. No masovnost više nije dovoljna.
Možda je pojednostavljeno, no obrazovanje industrijskog doba (tzv. moderno obrazovanje) je postiglo željeni obuhvat (kvantitet) na račun kvaliteta. To je bilo ono što je industrija i tražila. Post-industrijsko društvo, međutim, traži obrazovanije ljude, spremne da čitavog života uče i prilagođavaju se novim uslovima. Novo društvo zahteva promenu postojećih i stvaranje novih vrsta obrazovnih institucija. Umesto da mlade uče podacima i šablonima, one se moraju okretati načinu razmišljanja, metodologiji rešavanja širokog spektra problema, smisaonom učenju. Jasno je da je mesto nauke u ovom novom obrazovnom sistemu centralno – ne zbog potreba novih tehnologija, nego prvenstveno zato što nauka i nije ništa drugo nego metod postavljanja i rešavanja pitanja.
Novo društvo i nova ekonomska realnost nameću rušenje veštački stvorenih institucionih barijera između obrazovanja sa jedne i kreativnog istraživačkog rada sa druge strane. Masovni obuhvat današnjih škola se mora kombinovati sa duhom majstorskih radionica Renesanse gde su mladi umetnici i naučnici učili od svojih majstora radeći zajedno sa njima. Da bi smo bili kompetitvni u XXI veku moramo se vratiti ovakvom kombinovanja naučnog i umetničkog šegrtovanja i kontinualnog obrazovanja. Razlika između industrijskog i post-industrijskog obrazovanja je kao razlika između nauke i načina kako naš obrazovni sistem (uz mali broj izuzetaka) tu nauku prezentuje našim učenicima i studentima.
POKRETAČ PROCESA
Stvaranje kritične mase potrebnih stručnjaka je tek jedan od uslova za izgradnju buduće međunarodne konkurentnosti. Važno je paralelno pokrenuti i proces izgradnje novog sistema vrednosti utemeljenom na znanju, kreativnosti i izvrsnosti. Mora se gajiti i novi pobednički duh nacije spremne da se takmiči na globalnom tržištu ideja i prozvoda – i da na taj način da svoj doprinos opštem napretku. Kao što se vidi, reč je o veoma ambicioznim ciljevima. Oni se mogu ostvariti jedino uz uspešno informisanje i motivisanje javnosti da aktivno učestvuje u njihovoj realizaciji.
Ekonomske realnosti menjaju sveopšte paradigme ustrojstva društva. Ovakve društvene promene imaju osobine faznog prelaza. Sa jedne strane, relativno brzo dolazi do suštinskih izmena osobina sistema, sa druge strane, promene su rezultat uzajamnih interakcija delova sistema na svim mogućim skalama. Posledica ovoga je da je praktično nemoguće upravljati takvim promenama, pogotovo iz jednog centra. Jednako je teško proces zaustaviti. No, društvo svakako nije samo posmatrač – kroz institucije ono može da pomogne u pokretanju procesa, kao i u optimalizaciji brzine i mnogih konsekvenci tih promena.
Primarna uloga centra za promociju nauke kojeg ovde predlažemo (EUREKA) je da nam pomogne da bolje sagledamo Zemlju, univerzum u kome živimo i naše mesto u njemu. EUREKA je zamišljena kao važan instrument popularizacije nauke i procesa otkrića. Ta otkrića su istovremeno i umetnička inspiracija, ali i začeci novih tehnologija kojima oblikujemo svet. Da ne bi trivijalizovala uzbudljivu realnost koju nam ljudska kreativnost predočava, EUREKA se mora vratiti Renesansnim korenima u kojima su nauka, vrhunski zanat i umetnost povezani u jedinstvenu celinu, gde se jedno pored drugog prepliću procesi učenja i stvaranja novog. Ovako zamišljena institucija nije klasični muzej – sterilna izložba okrenuta prošlosti, dotirana od države zato što većini ljudi nije relevantna, pa se i ne trudi da to postane. Međutim, EUREKA ne bi bila ni uobičajeni muzej nauke – sve prisutnija vrsta komercijalne institucije vašarskog tipa, koja kroz prizmu tehnologije prezentuje, uglavnom pojednostavljenu sliku nekog budućeg sveta.

Eureka nudi vanvremensku
vizuru koja će uzbuditi i
pokrenuti pojedinca

EUREKA treba da bude sasvim nova vrsta institucije, koja bi se jednako bavila onim što znamo o svetu koji nas okružuje, kao i onim što ne znamo – upravo to je ono što bi je činilo istinskom obrazovnom alatkom. Da bi bila uspešna u ovome, EUREKA mora otkriti kako da efikasno crpe i kanališe kreativnu energiju građana i sredine. Ta energija je sasvim nepredvidljiva, to je jedna od njenih najvećih čari, no ona ima moć da vaja jednu izuzetno uzbudljivu budućnost sazdanu i od naše sadašnjosti i od prošlosti, od naše mašte, kreativnosti, ambicija i predanosti. EUREKA nudi vanvremensku vizuru čiji je cilj da uzbudi i pokrene svakog pojedinca. Da bi bila dostojna svog imena, ova institucija se mora uspešno baviti sledećim zadacima:
- Povezivanjem učenja sa igrom kroz stvaranje modernih interaktivnih postavki koje podstiču radoznalost i racionalno sagledavanje prirode, društva, i ključnih izazova koji stoje pred čovečanstvom;
- Promocijom nauke, tehnologije, umetnosti i procesa otkrića, i pokazivanjem kako ove discipline praktično koriste čoveku u svakodnevnom životu;
- Prikazivanjem suštinskih međuzavisnosti ovih oblasti ljudske kreativnosti, i pokretanjem kohezionih procesa između različitih disciplina;
- Podizanjem nivoa naučno-tehnološke pismenosti, a time i kvaliteta šireg obrazovnog procesa;
- Prezentovanjem najvećih dometa ljudske kreativnosti, ali i puteva koji vode do velikih otkrića; - Razvojem dečije znatiželje i stvaranjem pozitivne atmosfere za učenje;
- Pokretanje najšire populacije u Srbiji da uzme učešće u izgradnji modernog društva baziranog na znanju i tehnološkoj kompetentnosti;
- Promocijom izvrsnosti individua i grupa kao osnovnog društvenog pokretača;
- Podrškom razvoja dobrog naučnog novinarstva;
- Organizovanjem javnih događaja;
- Stvarnjem mesta za optimalizovanje veština prezentacije naučnih i drugih stručnih rezultata;
- Stvaranjem institucionalnog okvira za infrastrukturnu podršku radu stručnih društava.
- Animiranjem budućih naučnih kadrova;
- Vođenjem kroz kreativni proces svakog posetioca i insistiranjem na pojedinačnom uvidu u stvarnost.
DA LI JE TAKO NEŠTO UOPŠTE MOGUĆE KOD NAS?
Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije je nedavno pokrenulo inicijativu za stvaranje institucije ovoga tipa. Ovaj tekst predstavlja konkretan predlog za izgradnju takve institucije koji je prezentovan Ministarstvu. Predlog je potekao od širokog konzorcijuma institucija koje za sada uključuju: Institut za fiziku u Beogradu, Istraživačku stanicu Petnica, Festival nauke, Noć muzeja, Centar za ranu muziku “Renesans”, časopis “Vreme nauke”, National Geographic Srbija, udruženje “Beograd je sistem” i Društvo fizičara Srbije. Za očekivati je da će se inicijativi pridružiti još partnera, kao i to da će država finansijski i organizaciono podržati ovaj proces.
Da li je stvarno moguće izgraditi ovako nešto kod nas? Racionalni odgovor na ovo pitanje se dobija kroz proces strateškog planiranja, a sam početak je tzv. SWOT analiza (Strengths, Weaknesses, Opportunities, Threats) koja identifikuje osnovne snage, slabosti, povoljnosti, i pretnje koje utiču na realizovanje zacrtanih ciljeva. Snage i slabosti su unutrašnje osobine, dok povoljnosti i pretnje/rizici mere karakteristike spoljnog okruženja. Strateška analiza na kojoj počiva EUREKA polazi od klasične SWAT analize.
Snage i resursi su u činjenici da (1) postoji razgranata mreža institucija sa ekspertizom i resursima da osmisle i realizuju aktivnosti centra, (2) nekoliko godina praktičnog iskustva relevantnih manifestacija kao što su Festival nauke, Noć muzeja, i (3) ekspertiza na polju popularizacije nauke i predstavljanja naučnih dostignuća u savremenim medijima.
Nasuprot tome, evidentne su i određene slabosti: (1) u Srbiji ne postoje dinamične institucije ovog tipa, već samo klasični muzeji okrenuti užem delu javnosti, (2) dominantni model finansiranja uporedivih institucija nije komercijalni ili nedobitni, već budžetski. Povoljnosti su takođe jasne: (1) Beograd je veliki grad, centralno lociran u zemlji i regionu što potencijalno obezbeđuje veliki broj posetilaca/korisnika, (2) uz pomoć prosvetnih vlasti je moguće pristupiti osnovnoj ciljnoj grupi – učenicima osnovnih i srednjih škola, (3) Ministarstvo nauke podržava i vodi ovaj proces i (4) proces se oslanja i na podršku evropskih instuticija.
Najzad tu su i rizici: (1) naučno-tehnološki sektor nema mehanizme vrednovanja rada na popularizaciji nauke i tehnologije, (2) obrazovni sektor nema adekvatne mehanizme vrednovanja dodatnog rada nastavnika i učenika, (3) potpuno dominantni “zerosum game” mentalitet može okrenuti mnoge institucije protiv novog centra.
Konkretne strategije EUREKA inicijative su izvedene iz analize kroz odgovore na sledeća pitanja: Kako povećati unutrašnje snage? Kako eliminisati postojeće slabosti? Kako iskoristiti spoljne povoljnosti? Kako minimalizovati efekte uočenih pretnji? Uverenje institucija koje čine EUREKA inicijativu je da su izvedene strategije ostvarive. U toku je razrada konketne akcije kojima bi se čitav proces realizovao, kao i procedura za implementaciju, nadzor i kontrolu projekta. U tom poduhvatu je neophodno da se stvori tim stručnjaka koji bi, zbog veličine sasvim novog i našoj sredini nepoznatog zadatka, na savetodavnom planu pomogli državnim instutucijama da uspešno zasnuju ovakvu ustanovu. I pokrenu je u pravom smeru – ka budućnosti.

[sci-literacy]

Serbia needs Eureka

Dr Aleksandar Bogojevic
Scientific Computing Laboratory
Institute of Physics Belgrade
http://www.scl.rs

Abstract

Serbia has explicated ambitious developmental goals related to the creation of a modern, stable, economically prosperous, and democratic society successfully integrated into the European Union and other economic and political integrations at regional and global levels. The realization of these goals is strongly tied to the formation of a competitive research and development sector, and the development of a modern educational system, particularly the part of that system dealing with science and technology. In this paper we present the outlines of a novel institution whose role would be to facilitate and actively participate in this process. The new EUREKA center would promote science, technology, art, the process of discovery, and the wider field of human creativity. EUREKA’s role in meeting National developmental goals would be to help to develop and optimally utilize the needed human resources by:
• Creating a critical mass of experts in key fields related to accelerated development of international competitiveness, particularly in new and emerging technologies;
• Building a new system of values based on knowledge, creativity and excellence;
• Nurturing a winner mentality of a nation ready to compete in the global market of ideas and products, and in so doing to contribute to civilization;
• Informing, motivating and activating the general public to take part in this process