obrnuto klatno i obavezan roštilj
Miljan i Prle u Izraelu
Miljan Dašić je učenik gimnazije u Paraćinu i višegodišnji polaznik petničkih programa fizike
Avgust je brzo došao, i eto nas dvojice na aerodromu. Ovo mi je bio prvi let avionom ali, kako nas je Bog dao, umesto da pričamo o letu i zemlji gde idemo, Prle i ja smo raspalili po Lagranžijanima i krenuli da se preslišavamo rešavanja diferencijalnih jednačina...
Po dolasku, prvi utisak su bili ostali učesnici kampa. Iskreno, nisam znao šta da očekujem od vršnjaka iz Izraela ili SAD – jesu li ultra gikovi ili normalna bića. Ispalo je da su kao Petničari dosta komunikativni i raspoloženi za zabavu. Bilo je tu sjajnih likova i za kratko vreme stekli smo puno dobrih prijatelja. Prle i ja smo im pričali o Srbiji, oni nama o Izraelu, o životu u Americi... Bilo je tu i rasprava o politici gde smo zaključili da su Srbija i Izrael uzbudljiva područja na kojima se lomi svetska politika...
Tehnion je, inače, jedan od najprestižnijih tehničkih univerziteta na svetu. Nalazi se u gradu Haifa, na severu Izraela. Imali smo određeni raspored za svaki dan. Prepodne smo radili na projektima, potom smo imali ekskurzije ili slobodno vreme do uveče kada sledi društveni život.
Jedno od lepših popodneva bio je izlet u planine Karmel iznad Haife. Nakon dugog pešačenja kroz uski kanjon, izbili smo na zaravan gde smo se bacili na roštilj uz obavezni humus – popularno bliskoistočno jelo od pasirane piletine, susama, belog luka itd. Prle i ja smo odlučili da ga uvezemo u Srbiju. Pravili smo žurku na otvorenom, pokazali smo ostalima kako se igra u našim klubovima što je dobro primljeno, pa su svi počeli tako da se vesele... Od znamenitih mesta takođe smo posetili grad Akre na severu i očuvane ostatke rimske luke Cezareje gde smo ponovo pravili roštilj.
Potresno iskustvo bila je poseta Memorijalnom centru posvećenom stradanju Jevreja u holokaustu. Prvo smo posetili centar posvećen deci stradaloj u nacističkim logorima. Zaprepastilo me je saznanje kakva su zverstva mogli ljudi da čine prema drugim ljudima, posebno prema deci, ali me je i zadivila hrabrost i snalažljivost dece koja su uspela da se snađu i prežive pogrom.
Najveličanstvenija ekskurzija bila je poseta Svetom gradu – Jerusalimu. Stigli smo taman kada je sunce zalazilo – pravo na jedno brdo sa koga puca pogled na jezgro Jerusalima gde je Stari grad u kome se nalaze jevrejska, muslimanska, hrišćanska i jermenska četvrt. Tu smo izneli našu zastavu i slikali se. To je oduševilo našeg glavnog šefa, gospodina Gala, koji nas je fotografisao za uspomenu i rekao da je obavestio izraelsku televiziju i BBC i CNN da su Srbi (definitivno) osvojili Jerusalim.
Poslednja ekskurzija bio je put na sever do obale Galilejskog mora i Golanskih visoravni oko kojih se sukobljavaju Izrael, Liban i Sirija. Ovo je izuzetno važno područje od geostrateškog značaja za Bliski istok. Tamo su glavne rezerve pijaće vode u ovom području, ali i dobar položaj za nadzor suseda koji su uvek u pripravnosti za rat. Zvanično se Golanske visoravni smatraju teritorijom Sirije koju je Izrael okupirao.
Najvažniji posao nam je, ipak, bio rad na projektu. Zadatak nam se sastojao u postavljanju jednačina kretanja Segveja modelujući ga obrnutim klatnom. Primenili smo Ojler-Lagranžovu jednačinu za optimizovanje parametara kretanja (brzina i ubrzanje kolica, uga-ona brzina i ugaono ubrzanje obrnutog klatna) u funkciji vremena. Uzimali smo da je poznato rastojanje koje Segvej treba da pređe između dva vertikalna položaja klatna, te smo odatle procenjivali totalno vreme kretanja. Nacrtali smo grafike na kojima su krive svih parametara od vremena glatke, što u realnosti znači da nema drmanja tokom vožnje, već se vozilo mirno kreće. Takođe, klatno se drži na ugaonom rastojanju od vertikale u zadatom opsegu, što obezbeđuje stabilnost. Naravno, zadovoljena je jednačina ravnoteže po vertikali i ravnoteže momenata sila, što garantuje da neće doći do okretanja tokom vožnje. Takođe, dobili smo kako treba da izgleda vučna sila od vremena koja će uzrokovati ovako optimizovano kretanje.
Pored svega drugog, imali smo prilike da slušamo časove hebrejskog jezika. Moram priznati da sada znam bolje hebrejski koji sam tamo slušao tri nedelje, nego francuski koji sam u školi učio šest godina
[international]
global network
Article was written by Miljan Dašić who spent three interesting summer weeks at SchiTech – the International Summer Science Camp hosted by Technion University in Haifa, Israel. He presents here some activities during the Camp where he also had some kind of a research project studied equations that describe motion and internal balancing mechanics of the Segway, personal transporter, or self-balanced monocycle.
 |
 |
 |