Dugo sam se bavio proučavanjem apstraktnih nauka; okolnost da ima malo osoba sa kojima se o tome može govoriti ogadila mi ih je,” lamentirao je 1650-tih godina Blez Paskal u samonametnutoj izolaciji jansenističkog manastira Por Roajal, objašnjavajući svoje okretanje onome što bismo u današnjim birokratskim klasifikacijama zvali društvenim i humanističkim naukama. Ali: “Prevario sam se; ima ih još manje koji izučavaju čoveka nego matematiku.” Dvostruki problem naučne nepismenosti i otuđenja “dve kulture” nam na početku novog milenijuma može pružiti samo još više razloga za uznemirenje nego u Paskalovo doba. Međutim, to je izazov sa kojim se moramo suočiti, pre svega u domenu naučnog obrazovanja, a u petničkom kontekstu najpre na EXPLORATORIUMU. Za neupućene (ako ih ima, u šta sumnjamo): Exploratorium je tradicionalni „super-seminar” koji okuplja najradoznalije polaznike iz svih petničkih disciplina. Već samo to nužno povlači da je Exploratorium pravo mesto za pokazivanje multidisciplinarnosti koja je suštinski deo misije Stanice. Njegova istorija biće predmet nekog narednog znatno detaljnijeg teksta, za koji ima itekako materijala, pa se njome ovde ne možemo baviti osim da pomenemo da je ispunjena kreativnim eksperimentima, kao i neminovnim usponima i padovima. Pre svega zaslugom Srđana Verbića, Exploratorium je postao jedna od znamenitosti u radu ISP. I poslovičnim „golim okom”, pa makar i u godini u kojoj smo proslavili četiri veka od Galilejevog otkrića teleskopa, već odavno se vidi potreba da se sa onim (ne)srećnim polaznicima ISP koji su se odlučili za profesionalno bavljenje naukom – u najširem smislu reči – radi i tokom njihovih godina studija, na obostranu korist. Ta potreba je percipirana u daleko razvijenijim sredinama od naše, kao i na mestima na kojima se univerzitetski sistem, naročito njegov naučni segment, nije tako drastično urušio, kao što se desilo u Srbiji tokom poslednjih par decenija. Kod nas je ta potreba, pre svega usled ekstremno niskog nivoa naučne pismenosti i odsustva svake želje u zvaničnim institucijama visokog obrazovanja da se protiv tog stanja bori, utoliko ozbiljnija. A pošto svako putovanje započinje prvim korakom, tako i prvi iskorak u realan svet nauke koji je multidisciplinarne prirode ne iz luksuza, već iz najdubljih epistemoloških i metodoloških razloga koji nisu očigledni čak ni kad se ne prikrivaju, za mnoge Petničare prirodno počinje od Exploratoriuma. Stoga smo se u 2009. godini odlučili za jedan novi pristup realizaciji ovog seminara, pri čemu bismo zadržali njegove dosadašnje proverene vrednosti, a uneli i gomilu novog sadržaja. Prvi efekat je kvantitativni – umesto jednog, napravili smo dva Exploratoriuma! (Ovo ne znači da će se razmnožavanje eksponencijalnom progresijom nastaviti i u narednim godinama – ili bar ne smemo to javno da kažemo...) Prolećni Exploratorium (EXP-1) održan je početkom aprila i okupio je 22 učesnika sa gotovo svih petničkih seminara (neki su odsustvovali zbog nesrećnog poklapa-nja sa kalendarom takmičenja). Ovaj seminar nosio je radni naslov “Vreme i vremena”, pozajmljen od skorašnje knjige jednog od naših najznačajnijih filozofa, prof. Miloša Arsenijevića – koji je bio počastvovan ovom “krađom” i zauzvrat je na samom seminaru održao jedno od najinspirativnijih predavanja; zapravo, tu je pogrešio, jer od broja polazničkih pitanja i intenziteta diskusije docnije nije stigao ni sok da popije. Ukupno, bilo je desetak predavača, od kojih su mnogi predstavljali najbolje što je u svojim oblastima dostupno u našoj sredini, a zajedničku zlatnu nit predstavljao je tretman vremena u širokom spektru osnovnih i primenjenih disciplina. Vreme, za koje je sv. Avgustin priznao da zna šta je kad ga niko ne pita, ali kad poželi da nekom objasni, onda ne zna šta to zapravo, po mnogo čemu je centralna tema nauke uopšte. Još je Tales, prvi mislilac Zapadne civilizacije, po tradiciji izjavio kako je vreme najmudrije, jer sve iznalazi. Njegovi sledbenici, jonski filozofi su prvi razumeli da je objašnjenje sveta oko nas, bio on prirodan ili ga je stvorio čovek, nemoguće bez razumevanja ključne uloge vremena. U godini u kojoj se obeležavao jubilej dve od najvećih revolucija u istoriji nauke (Kopernikanske i za nju vezane Međunarodne godine astronomije; te dvostrukog Darvinovog jubileja – 200 godina od rođenja i 150 od objavljivanja Postanka vrsta), evolutivni pogled na svet predstavlja samu srž svih nauka, kako prirodnih, tako i društvenih i primenjenih. Po oceni i polaznika ali i predavača i gostiju, seminar je bio više nego uspešan; verovatno najveće pohvale predstavljaju komentari pojedinih polaznika koji su nezavisno i na različite načine govorili otprilike: do sad nisam znao/la čemu XY (jedna ili više naučnih disciplina) uopšte služi, a sad mi se to čini baš zanimljivim. Na prolećnom Exploratoriumu se, dakle, uglavnom slušalo, učilo i diskutovalo, a onda je došlo vreme da se nešto i praktično uradi. EXP-2 je usledio krajem oktobra, i pored dana više, doneo je raznolike novosti – jedan pedagoški eksperiment u najboljoj tradiciji onoga čemu Exploratorium teži. Naime, osim uvoda i par neformalnih sesija na EXP-2 nije bilo predavača, i to iz veoma dobrog razloga: naime, trebalo je pod hitno dešifrovati poruku inteligentne vanzemaljske civilizacije, primljenu u vidu impulsa gama-zraka iz dubina svemira, koja sadrži potencijalno najdramatičnije informacije od značaja za budućnost čovečanstva. Tako su širom otvorena vrata polazničkoj kreativnosti, te je najveći deo vremena na EXP-2 bio posvećen samostalnom radu na rešavanju problema, u konkretnom slučaju dešifrovanja i interpretacije “Pisma sa zvezda” (naslov seminara) i elaboraciji njenog konteksta. U tom cilju formirali smo timove polaznika koji su sadrže što je moguće reprezentativniji uzorak različitih stručnih znanja i interesovanja. Uzbuđenjima nije bilo kraja, naročito kada su timovi shvatili – negde pred večeru drugog dana seminara, a izlišno je naglašavati da mnogi do tada nisu ni oka sklopili – da naizgled slučajni niz nula i jedinica zapravo sadrži komplikovanu sliku! Ali priča je tada, kao i bilo gde u “pravoj” nauci, zapravo tek počinjala, jer je ključna stvar bila ne samo činjenica poruke, već daleko pre interpretacija njenog sadržaja i sve posledice takve interpretacije. Dodatni ciljevi odnosili su se na razjašnjenje konteksta prijema poruke (zacrnjeni – ljudska tajna! – delovi u propratnom izveštaju), kao i na dinamiku interdisciplinarnog rada u samim timovima. Za svakog u okviru ovih zadataka bilo je više nego dovoljno posla. Svako od čitalaca može se sad i sam oprobati u ovim stvarima, a mi ćemo neskromno napomenuti da su skoro svi polaznici pomenuli da im je to bilo sasvim novo i zadivljujuće iskustvo. Zahvaljujemo se ovde našim sjajnim mladim saradnicima Marini Radulaški i Ivanu Simiću na pomoći u realizaciji oba seminara. U zaključku vredi pomenuti da se za Exploratorium, kao i druge aktivnosti na planu kontinuirane edukacije, otvaraju veoma široke perspektive u narednom periodu. Na praktičnoj strani ostaje još veoma mnogo da se uradi, i to ne samo na planu poboljšanja kvaliteta rada na seminarima u 2010. i dalje, već i na promociji ove podvrste aktivnog učenja u domaćim i međunarodnim krugovima. Možda još bitnije je saživljavanje sa činjenicom da, kada je rad sa budućim naučnicima u pitanju, izvesnosti i Ptolomejevom “kraljevskom putu” nema mesta, te da samo sinergija istraživačke i obrazovne energije može ostvariti pobedu u bici za naučnu pismenost i društvo znanja. Na posao!

[camps & courses]

exploratorium
a workshop on science phylosphy and interdisplinary topics

The problem of „two cultures”, as delineated by C. P. Snow half a century ago, still plagues much of the intellectual life in general and education in particular. Hence Exploratorium – a unique multidisciplinary programme (or “superprogramme”) gathering the brightest and most curious students from all individual Petnica programmes and devoted to topics of common interest to all scientific disciplines. Although the Exploratorium has a long and interesting history, in this article we limit ourselves to discussing some of the novelties introduced in 2009, when the authors were given opportunity to connect it with the ongoing activities of the programme of continuous education, launched two years ago. Up to 2009, Exploratorium has occurred once per year, but we have managed to realize two Exploratoriums in this year, mutually complementary on multifold levels. EXP-1, held in April under the working title Time and Tenses, was devoted to lectures and discussions of various aspects of time in different sciences, with input of some of our most distinguished experts in fields like geology, linguistics, analytical philosophy, etc. EXP-2, in October/November under the working title A Letter from the Stars, was entirely devoted to independent work of the students and their attempts to solve the puzzle of a hypothetical message of extraterrestrial intelligence. In both cases, attendees have expressed very high degree of interest and have been obviously fascinated and intrigued by prospects of true interdisciplinary research endevoar. It is clear that programmes such as these are both possessing bright prospects in the context of trends of modern science and science teaching, and are highly needed in attempts to increase the overall level of scientific literacy

authors:
Milan M. Ćirković
Aleksandar Obradović
Sunčica Zdravković
Mirjana Mandić
Miloš Ković.