konačno?

NAKON GOTOVO DVANAEST GODINA OTEZANJA, obećavanja i čekanja, izgleda da se na obzorju pojavila izvesnija nada da će se nastaviti radovi na proširenju kapaciteta IS Petnica.
DA PODSETIMO ČITAOCE NA NAJVAžNIJE DELOVE OVE ČUDNE HRONOLOGIJE. Prvi objekti Istraživačke stanice podignuti su 1981-82. godine. Bila su to dve male montažne zgrade (danas je u jednoj administracija a u drugoj laboratorije za hemiju i biologiju), a nešto kasnije i jedna “čvršća” zgrada namenjena smeštaju. Dobri programi i veliki porast interesovanja za dolazak u Petnicu naveli su republičku Vladu da krajem osamdesetih godina izdvoji znatno veća sredstva kojima su izgrađena tri nova objekta – sadašnji Nastavni centar, restoran sa kuhinjom i sadašnji objekat za smeštaj. To je bila “Druga faza”. Kako se i ovde radilo o lakoj, montažnoj i privremenoj gradnji, to je čvrsto obećano da će se početkom devedesetih obezbediti nova sredstva kojima bi se smeštaj trajno i kvalitetnije rešio (sada su to tesne šestokrevetne sobe sa zajedničkim kupatilima).
NARAVNO, DEVEDESETE NISU DONELE NIŠTA DOBRO, ali negde u proleće 1995. Stanicu nenajavljeno posećuje ministar za nauku Slobodan Unković i bez ustezanja najavljuje: “Postojanje i rad IS Petnica kao samostalne i uspešne ustanove interes je Srbije i zato će Ministarstvo nauke maksimalno podržati i neposredno pomoći izgradnju novih smeštajnih i radnih kapaciteta (!)”. Projekti su brzo završeni, prve uplate para stigle na vreme i radovi započeli već krajem iste godine.
NA ŽALOST, KAKO TO U SRBIJI PO PRAVILU BIVA, uspešan ministar biva ubrzo promenjen, finansiranje se obustavlja i radovi staju nakon tek završenih temelja. Novi ministar izjavljuje kako je njegova uloga da štedi (i da ništa ne radi) i tako sve do proleća 2002. godine kada Zoran Đinđić dolazi u Petnicu i izjavljuje kako se radovi moraju nastaviti i kako će država obezbediti sredstva. Nakon njegove tragične smrti sve se ponovo zaleđuje i čekalo se leto 2006. godine kada tadašnji ministar nauke Aleksandar Popović ponovo najavljuje nastavak radova. Njegova naslednica Ana Pešikan je pokušala da nešto uradi preko Nacionalnog investicionog plana (NIP) ali bezuspešno.
NAJNOVIJI POTEZI POTIČU OD TRENUTNOG MINISTRA NAUKE i podpredsednika Vlade Božidara Đelića. No, nakon mnogo godina čekanja, svi su svesni neophodnosti da se projekti iznova rade – promenili su se propisi, standardi, raspoloživi materijali i tehnologije (setimo se da je ‘95. Srbija bila pod strogim sankcijama UN).

da li će Stanica uspeti da uskoro reši problem svojih skromnih i oronulih boravišnih kapaciteta ili će to biti samo još jedna priča za naivne

ŠTA se planira

Predviđa se izgradnja dva objekta (naravno u čvrstoj gradnji). PRVI je već započeti objekat za smeštaj koji bi imao oko 70 soba sa 2, 3 i 4 ležaja, svaka sa kupatilom, nekoliko prostorija za okupljanje, druženje ali i rad, kao i neophodne tehničke sadržaje (recepcija, perionica rublja, magacini, radionice). U podrumu ove zgrade predviđen je novi prostor za arheološki depo i kabinet.
DRUGI OBJEKAT je namenjen laboratorijama za fiziku, hemiju i biologiju i bio bi izgrađen na mestu sadašnje montažne zgrade gde se nalaze laboratorije za hemiju i biologiju. Znatno veći prostor bi poštovao najviše svetske standarde u pogledu funkcija, opreme i bezbednosti.
OSIM OVA DVA OBJEKTA, projekti predviđaju i još neke aktivnosti. Sadašnji objekat za smeštaj bi se adaptirao u prostraniju i funkcionalniju biblioteku gde bi se našao i Resursni centar za nastavnike i arhiva ISP. Sadašnja biblioteka bi se pretvorila u salu za predavanja kapaciteta 150 mesta. Takođe bi se morao povećati kapacitet kuhinje i restorana i obezbediti bolje rešenje za tehničke sadržaje kao što su parking, garaže, kontejneri za otpad, skladištenje zapaljivih materijala, otvoreni amfiteatar i sl.

KAKO će se finansirati

Iako je u više navrata predlagano da se radovi finansiraju iz Nacionalnog investicionog plana, prevladava procena da bi višestruko bolje bilo tražiti sredstva iz međunarodnih programa podrške. Tim pre što se radi o programu koji je definitivno nacionalnog nivoa pa čak i šire, ali i što su krajnje funkcije ove investicije ali i ukupne aktivnosti Stanice izrazito u skladu sa prioritetima koje EU u poslednje vreme naglašeno preporučuje Srbiji – obrazovanje i nauka. No, u svim ovim varijantama nema rešenja bez iskrenog i efikasnog zalaganja Vlade Srbije, a tu Stanica uživa najviše deklarativnu podršku. Sve u svemu, ništa bez ozbiljnog lobiranja. Optimizam ne bi trebalo izgubiti ali ni osećaj za realizam.

KADA

Ukoliko Stanica dobije potrebna sredstva za izradu svih potrebnih projekata, dokumentacija bi mogla biti kompletirana tokom proleća 2009. godine. Proces zatvaranja finansijske konstrukcije za gradnju bi mogao da potraje između 6 meseci i godinu dana, tako da bi radovi u boljem slučaju mogli da počnu sredinom 2010. godine, pa bi se tada moglo očekivati da novi objekti budu useljeni sredinom 2011. godine. Naravno, ovde ima mnogo “ako” i realna dinamika ponajviše zavisi od profesionalnosti, odgovornosti i dobre volje partnera u političkim strukturama (čitaj: Vlada RS).

KAPACITETI

Sa izgrađenim novim objektima, Istraživačka stanica bi mogla da prihvati maksimalno oko 200 osoba u istom trenutku. To praktično znači da bi pet zimskih seminara ili sedam letnjih moglo da se izvodi istovremeno. Takođe se otvara prostor za veći obuhvat nastavnika – 50-80 nastavnika istovremeno. Zanimljive su kombinacije sa paralelnim kursevima za nastavnike i učenike ali i nove mogućnosti da IS Petnica bude domaćin naučnih i stručnih skupova srednje veličine (100 - 150 učesnika). Sa novim rasporedom prostora, učionice i sale za rad bi mogle istovremeno prihvatiti i do 500 osoba.

PROJEKTANT

Projektovanje novih objekata je u rukama arhitektonskog biroa “Anaprojekt” iz Valjeva i arhitekte Anđelke Mandić-Milutinović, koja je radove na projektovanju proširenja smeštajnih kapaciteta Istraživačke stanice Petnica započela još 1995. godine kada je Ministarstvo nauke to odobrilo. Osim što je tri puta bila student generacije Arhitektonskog fakulteta, Anđelka ima iza sebe niz izvedenih atraktivnih i funkcionalnih objekata širokog spektra namene uključujući reprezentativnu zgradu SUP Valjevo, Stambeno-poslovni objekat “Ingrapomni”, Kulturni centar u Mionici, obdaništa, sportske sale itd.

LABORATORIJE

Nije samo smeštaj kritičan. Štaviše, mogli bismo sa puno razloga tvrditi da bi dobar deo petničkih polaznika bio spreman da spava i u šatorima (ili da uopšte ne spavaju). Pravi problem jeste prostor i uslovi za praktičan rad, tj. laboratorije za koje u razvijenim evropskim zemljama postoje strogi i složeni propisi i standardi usmereni, pre svega, na bezbednost učenika i studenata. Savremene školske ili fakultetske hemijske, biološke i fizičke laboratorije moraju biti veoma bezbedne za rad i smanjiti rizik trapavosti korisnika i drugih vrsta nezgoda gde posledice mogu biti tragične. Domaći propisi nisu pratili promene u svetu, pa je većini nastavnika kod nas prilično nepoznat pojam “nekliskih podova”, “utičnica bezbednih na dodir”, “senzora plamena i dima”, “panik prekidača”, “automatskih ventila”, sve do zaštitnih naočara, mantila otpornih na agresivne supstance, bezbedne instalacije gasova, evakuacionih izlaza, tuševa za oči, posuda za opasni otpad itd. U “normalnom” svetu prosto je nezamislivo pipetiranje ustima, držanje kojekavih boca sa propanom ispod stolova, upotreba sijalica sa vlaknom i sl. Petnica ima barem dva razloga da modernizuje prostorni i tehnički izgled laboratorija, a ne samo da pokušava da nabavi savremene instrumente. Prvi razlog je što je potrebno bolje prostorno organizovati rad (imati komotna radna mesta za 25-30 učenika), a drugi razlog je osećaj potrebe da se školama pokaže kako bi trebalo da izgledaju dobro projektovane i savremeno izvedene laboratorije. Ako se to ne učini, lako se može desiti da učenici iz inostranstva prestanu da dolaze, ma kako dobre i atraktivne programe nudili.