pogled u nebo
ASTRONOMIJA JE NAUKA KOJA SE U DOMAĆIM ŠKOLAMA NE IZUČAVA KAO POSEBAN PREDMET, već
se samo neki njeni delići provlače kroz nastavu geografije i fizike. Kao samostalan predmet
pojavljuje se tek u četvrtom razredu specijalizovanog matematičkog smera gimnazije, dok se u
okviru fizike za četvrti razred prirodno-matematičkog smera izučava sa jednim časom nedeljno.
Zbog toga svi učenici koji se prijavljuju na petnički program astronomije manje ili više
zahtevaju dodatnu obuku, što nije slučaj u oblastima gde postoje tradicionalni školski predmeti
(fizika, hemija, biologija i sl.).
PROGRAM ASTRONOMIJE ISTRAžIVAČKE STANICE PETNICA je strukturno podeljen u dva segmenta.
Prvi segment čine seminari namenjeni učenicima koji su prvi put polaznici programa astronomije
(tzv. ASTRONOMIJA 1 – AST1), dok drugi segment čine seminari namenjeni polaznicima koji su
ranijih godina prošli kroz program astronomije (ASTRONOMIJA 2 – AST2).Tokom jedne godine
organizuju se četiri sezonska seminara (zimski, prolećni, letnji i jesenji). Zimski i jesenji
seminari su teorijske prirode, prolećni je metodološki, dok je letnji vežbovni (za AST1), odnosno
seminar na kojem se realizuju samostalni projekti (za AST2).
ZIMSKI SEMINAR astronomije za polaznike koji su prvi put na Programu
astronomije, realizuje se kao uvodni kurs astronomije. Pošto ovi
polaznici imaju različite nivoe predznanja kao i segmentarno poznavanje
astronomije, ovaj kurs je zamišljen tako da ih provede kroz sve značajne
oblasti kojima se astronomska nauka bavi. Veoma je važno da polaznici,
pored toga što će naučiti nove stvari, povežu ovo znanje sa znanjem koje su stekli iz školskih
predmeta, ali i da popune praznine u već postojećem znanju o astronomiji koje su stekli sami. Sa
druge strane, veoma je važno da polaznici steknu pravu sliku o astronomiji kao nauci u svoj svojoj
kompleksnosti, a ne samo na nivou popularnih tekstova iz medija. Neke od tema koje se redovno
obrađuju su: Sunčev sistem, Zvezdani spektri, Sunce i aktivnost Sunca, Evolucija zvezda, Klasična kosmologija i standardni model Velikog praska, Zvezdani sistemi, Nebeska mehanika...; a tu su i: Uvod u matematičku analizu, Programski jezik C, Uvod u verovatnoću i statistiku...
DRUGI SEGMENT ZIMSKIH SEMINARA za AST1 je samostalni rad
polaznika. Njegov cilj je da se polaznici upoznaju sa načinom rada sa
literaturom, izradom izveštaja/seminarskog rada, kao i radom sa
referencama na stranim jezicima. A tu je i pripremanje prezentacije i
nastup pred grupom. Polaznici, dakle, dobiju dva zadatka za samostalni
rad. Prvi zadatak sadrži pojmove iz astronomije za koje polaznik
samostalno u biblioteci i na Internetu treba da pronađe objašnjenja i da ih
obrazloži u sažetom pisanom obliku. Drugi zadatak podrazumeva rad u
grupi na prevodu nekog članka iz „Sky and Telescope” ili “Astronomy”,
pri čemu je taj članak samo osnovna literature za određenu temu. Polaznici na kraju prezentuju ovu temu usmeno pred celom grupom uz pomoć Power Point prezentacije koju su izradili i, naravno, odgovaraju na pitanja.
TREĆI SEGMENT ZIMSKOG SEMINARA za “novajlije” je praktična astronomija. Ovo podrazumeva osnovnu obuku za snalaženje na noćnom nebu i rad sa teleskopom.
ZIMSKI SEMINAR ZA STARIJE POLAZNIKE (AST2) oblikovan je kao
teorijski seminar tokom kojeg se polaznici upoznaju sa primerima
konkretnih naučnih istraživanja i sa osnovnim alatima koji će im
biti od pomoći u izradi samostalnih projekata. Predavači, iskusni
naučni radnici, na ovom seminaru prikazuju svoje istraživačke
programe i metode koje koriste u tim istraživanjima. Pored toga,
analiziraju se i zanimljiva astronomska posmatranja i istraživanja u svetu. Obrađuju se i osnovni matematički i programerski alati koje će neminovno primenjivati u radu na svojim projektima.
ONO ŠTO JE NAJVAžNIJI SEGMENT ovog seminara, jeste definisanje
tema za samostalne projekte na kojima će polaznici tokom godine
raditi. Zbog toga se dosta vremena posvećuje razgovoru sa polaznicima
u vezi sa temama i metodama rada na projektima. Sva predavanja se dizajniraju tako da pomognu polaznicima u izboru onoga što će samostalno raditi.
PROLEĆNI SEMINARI predstavljaju logičan
teorijski nastavak zimskih seminara na putu ka
samostalnom radu polaznika na svojim izabranim
temama. Prolećni seminar za AST1 je postavljen tako da se
polaznici pre svega upoznaju sa osnovama obrade rezultata
merenja, posmatračkim metodama i pisanjem izveštaja i naučnih radova. Pored toga, polaznici realizuju nekoliko virtuelnih vežbi (Clea vežbe – http://www3.
gettysburg.edu/~marschal/clea/CLEAhome.html) koje predstavljaju
vizuelnu i suštinsku simulaciju pravih posmatranja. Njihovom
realizacijom polaznici upoznaju različite mehanizme
koji stoje iza određenih astronomskih fenomena
ali se takođe i „igraju“ sa realnim podacima
dobijenim sa vrhunskih svetskih instrumenata. Ovo im omogućava da se prvi put upoznaju sa obradom
realnih astronomskih posmatranja, ali ih postepeno
i uvodi u svet naučnog metoda i naučnog rada.
Pored toga, svako vedro veče se koristi teleskopom.
Za razliku od zimskih seminara, na kojima su oni
uglavnom bili pasivni posmatrači upotrebe
teleskopa, na prolećnom seminaru polaznici
samostalno koriste teleskope. Na taj način prolaze i
kroz mnoge probleme koji mogu nastati u upotrebi
profesionalnih instrumenata ...
PROLEĆNI SEMINAR ZA “STARIJE” POLAZNIKE je priprema za rad na samostalnim projektima. Na seminaru se radi
na razradi metoda koje će koristiti u istraživačkim projektima.
Organizuju se i predavanja vezana za matematički
aparat i programerske pakete koje će koristiti.
LETNJI SEMINARI ZA AST1 SU VEžBOVNOG TIPA. Glavnina
rada su vežbe — pet praktičnih i pet teorijskih
(posmatranja drugih posmatrača). Ideja je da se tokom
ovog seminara polaznici maksimalno osamostale u radu,
da nauče da definišu potrebe i zahteve, analiziraju tekuće
probleme i, tek nakon toga, da se obrate svom mentoru
za pomoć. Posle svake urađene vežbe piše se izveštaj u
formi redukovane verzije naučnog rada. Izveštaji se pregledaju
i vraćaju na doradu sve dok ne dostignu odgovarajući
nivo. Evo i primera praktičnih vežbi: Određivanje
ubrzanja Zemljine teže, Merenje geografske širine
gnomonom, Termalni šum CCD kamere, Određivanje
atmosferske ekstinkcije. Takođe tu su i neke od teorijskih
vežbi: Određivanje perioda rotacije Jupiterovih
satelita, Energija Sunca, Nastanak elemenata, Rotacija
Sunca, Astrometrija asteroida. Vežbe su takve da polaznici
kroz svaku od njih nauče nešto novo o nekoj astronomskoj
pojavi ili nekom mehanizmu ili procesu. Primenjujući
znanja stečena na prolećnom seminaru u
vezi sa obradom rezultata merenja, programiranjem i
pisanjem izveštaja, polaznici zaokružuju svoju pripremu
za konkretan istraživački rad.
LETNJI PROGRAM ZA „STARIJE“ POLAZNIKE (AST2)
je fokus dvogodišnjeg ciklusa astronomske edukacije u
Istraživačkoj stanici Petnica. Na ovom seminaru učestvuju
samo polaznici koji su najmanje jednu godinu proveli
na programu astronomije stekli dovoljno znanja i
veštine za samostalna astronomska posmatranja i istraživanja;
polaznici koji su prošli sve stepene selekcije i
imali priliku da pronađu oblast i temu koja ih interesuje
i kojom bi se bavili.
Letnji program je u formi istraživačkog kampa gde
polaznici u saradnji sa svojim mentorima rade na realizaciji
svojih prethodno razrađenih projekata – posmatraju
i obrađuju posmatranja, programiraju i simuliraju
pojave, postavljaju nove modele, analiziraju posmatranja
drugih na vrhunskim svetskim instrumentima.
Redovno se organizuju sastanci gde se raspravlja o
trenutnom stanju projekata kako bi međusobno mogli da
uporede svoj napredak. Svoje vreme polaznici organizuju
samostalno i po svojoj želji, a stručni tim je uvek tu na
raspolaganju da im pomogne. Na kraju seminara se očekuje
da polaznici imaju prve verzije svojih radova. Čak
iako projekat nije doneo konkretne rezultate, od polaznika
se očekuje da u izveštaju istakne i analizira probleme,
ponudi objašnjenja i predloži rešenja.
JESENJI SEMINARI SU TEORIJSKE PRIRODE i na njima
se organizuju predavanja sa fronta nauke. Ideja je da se
polaznicima predoči šta su to najzanimljivija i najnovija
otkrića i modele u astronomiji i srodnim naukama.
Ova dva seminara se ne razlikuju za AST1 i AST2,
ali se organizuju razdvojeno, kako zbog različitog nivoa
predznanja, tako i zbog specifičnih ostalih aktivnosti
na seminaru. Na seminaru za grupu AST1 organizuju se
razgovori o radu u narednim godinama, idejama i predlozima
tema i projekata i sl. Na seminaru za AST2 grupu
dovršavaju se pisani radovi do sitnih detalja. Radovi koji
su veoma dobri se šalju prvo na recenziju, a zatim i
prijavljuju za petničku godišnju konferenciju „Korak u
nauku“ koja se organizuje u Stanici krajem godine.
Radovi koji učestvuju na Konferenciji se kasnije
štampaju u Zborniku radova „Petničke sveske“.
Veoma je važan rad u vreme između seminara
kako bi se održao kontinuitet edukacije. Upravo zbog
toga se za komunikaciju sa polaznicima koriste mailing
liste, forumi i sajt www.ispast.net. Između seminara
polaznici imaju različite zanimljive zadatke: da pronađu
i opišu neki zanimljiv astronomski Internet sajt, da
opišu neki astronomski instrument, da urade prezentaciju
neke aktuelne astronomske teme. Često se ovi zadaci
realizuju u grupama, kako bi se i komunikacija između
polaznika osnažila i oni naučili timskom radu.
Istraživačka stanica ima veoma dobru saradnju sa
Astronomskom opservatorijom u Beogradu, Katedrom
za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu, Departmanom
za fiziku PMF u Novom Sadu, Institutom
za fiziku u Zemunu, PMF u Nišu i Kragujevcu. Preko
svojih bivših polaznika, a sada mlađih i stručnih saradnika,
Petnica ostvaruje odličnu saradnju sa desetinama
naučnih institucija iz celog sveta, koje su sada mesta
njihovog usavršavanja ili profesionalnog angažmana.
Veoma plodnu saradnju ISP ima i sa amaterskim društvima
u našoj zemlji i uzima učešće u svim aktivnostima
na polju popularizacije astronomije i nauke uopšte.
Upravo će tako biti i tokom 2009. godine – Međunarodne
godine astronomije.
***
Astronomija kao atraktivna i interesantna oblast
našla je plodno tle u Istraživačkoj stanici Petnica. Mehanizam
dvogodišnjeg rada sa polaznicima se pokazao
veoma dobrim. Na taj način se nadoknađuje nedostatak
školskog obrazovanja iz ove nauke, a uspeva se i sa
razvijanjem samostalnosti u radu. Rezultat je veliki broj
kvalitetnih radova polaznika, među kojima se neki objavljuju
i u domaćim i u međunarodnim stručnim časopisima.
Ipak, najvažnije je da svake godine oko 50 srednjoškolaca
dobije kvalitetno i savremeno astronomsko
obrazovanje.
Deo njih, motivisani radom u Petnici, aktivno se
uključuje u rad postojećih lokalnih astronomskih društava
ili pokreću nova. Na ovaj način petnički program
astronomije je značajno doprineo širenju amaterske
astronomije u Srbiji.
Kako je Istraživačka stanica Petnice praktično jedino
mesto gde srednjoškolci mogu dobiti ozbiljno i celovito
astronomsko obrazovanje i priliku da se bave samostalnim
istraživačkim radom, ne treba da čudi što veliki
procenat uspešnih studenata astronomije, astrofizike i
srodnih nauka upravo čine bivši polaznici Petnice |
