medvednik

U NIZU PODRINJSKO-VALJEVSKIH PLANINA (po M. Vasoviću) Medvednik je iz daljine najmarkantniji svojom nesimetričnom siluetom koja se sa istoka blago podiže do zaravni na sredini masiva, da bi se naglo obrušio strmim krečnjačkim liticama na svom zapadnom kraju. Medvednik je prema zapadu pretposlednja planina u najizdignutijem delu lanca Podrinjsko-valjevskih planina gde vrhovi prelaze 1200 metara visine (Povlen – Jablanik – Medvednik – Bobija). Dalje prema zapadu lanac se blago spušta na ispod 1000 metara sve do Gučeva kod Loznice. Za razliku od Povlena koji je prostrana planina, praktično kružne osnove sa 15-20 km u prečniku, bilo Medvednika je manje od 2 km dugačko, tako da možemo reći da Medvednik predstavlja malu kompaktnu planinu. Uistinu, radi se o delovima erozijom razbijene visoke površi gde su fine razlike u mehaničkim osobinama stena, nagibu slojeva i lokalnoj hidrologiji uticale na sadašnju razuđenost ukupnog masiva.
MEDVEDNIK JE DOMINANTNO KREČNJAČKA PLANINA. U osnovi krečnjaka su škriljci, tako da na kontaktu ima dosta izdašnih izvora. Sam masiv je prilično bezvodan, jer voda lako ponire u porozno tlo. U neposrednoj blizini Medvednika ima što starih što aktivnih rudnika. U Rebelju je od antičkog vremena pa sve do prošlog veka vađen bakar a pominje se i srebro, dok je Tisovik (između Medvednika i Bobije) bogat olovom, cinkom, baritom...
PLANINA JE PREKRIVENA BOGATIM BUKOVIM ŠUMAMA. Na padinama bukva se proređuje, pojavljuje se i veštački uveden bor, da bi se u nižim delovima lako uočile kulturne površine pod zasadima maline i kupine, što ima značajnog dela u prihodu lokalnih farmera. Severne padine Medvednika naslonjene su na sa istoka vrlo blisku planinu Jablanik i talasaste zaravni gornjeg sliva reke Jablanice prekrivene šumom.
HIDROLOŠKI, MEDVEDNIK PRIPADA SLIVU DRINE. Gotovo ceo masiv Medvednika opasuje reka Zavojšnica koja izvire na jugoistočnim obroncima između Medvednika i Jablanika, da bi se odatle kretala prema severu, postepeno skrećući ka zapadu i ka jugu bukvalno opasujući planinu. Ispod jugozapadnih obronaka Medvednika Zavojšnica se uliva u reku Ljuboviđu koja teče dalje ka severozapadu, obilazi masiv Orovičke planine i odatle teče ka jugozapadu prema Drini.
SEVERNI OBRONCI MEDVEDNIKA SU NASELJENI. Stara sela poput Rebelja, Sovača, Suvodanja i Drenajića su živa sa uočljivim razvojem zahvaljujući sve intenzivnijoj poljoprivredi ali sve više i turizmu. Kao najbliže nešto veće mesto na severu, Stave su preuzele aktivnu ulogu u organizovanju turističkih aktivnosti. Od kultura gaji se svašta po malo ali pažnja se sve više usmerava ka malini, kupini i voćarstvu, zatim ka stočnim farmama, a slabije ka žitu, koje je uglavnom namenjeno ishrani stoke.
Do skoro je Medvednik bio saobraćajno prilično izolovan i teško pristupačan. Poslednjih nekoliko godina prošireni su i uređeni putevi od Suvodanja prema Ljuboviji i sa novog puta oko budućeg jezera od Mijača do planinarskog doma. Prvim putem se kolima lako dolazi do podnožja planine i reka Zavojšnice i Ljuboviđe, a drugim do planinskog bila i severnih padina. Južni obronci su teže pristupačni kolima i tu je najbolje prići sa puta Debelo brdo – G. Košlje.
Čitava planina je atraktivna za izletnički i rekreativni turizam i sigurno je u toj oblasti čeka svetla budućnost. Problem će svakako predstavljati efikasna zaštita kvalitetne šume, vode i pejzaža, sprečavanje umnožavanja divljih majdana kamena i arhitekture neprimerene ambijentu. Dakle, nemojte oklevati – Medvednik je sjajno mesto za piknik ako već nemate vremena da se organizujete za višednevni, u svakom slučaju krajnje zanimljiv i prijatan izlet.

Vigor Majić

haj, ho, haj, ho

I ove godine, hrabra ekipa lovaca na minerale i tragove prvog rudarenja, pojačana ekipom vodonoša, vratila se ponovo na planinu Medvednik da nastavi svoja istraživanja. Nakon podrobne analize prošlogodišnjih rezultata sa terena u dolinama Male i Velike reke, ovoga puta odlučili smo da nastavak istraživanja usmerimo na reku Zavojšnicu. Kao što joj i samo ime govori, tok Zavojšnice zavija od istočnih obronaka planine, pa preko njene severne strane, da bi se na zapadu ulila u reku Ljuboviđu, koja izvire ispod planine Jablanik kod prevoja Debelo brdo da bi se ulila kod Ljubovije u Drinu.
Arheološka ekipa bila je u potrazi za rudnim mineralima, pre svega mineralima bakra, kao i najranijim tragovima rudarstva na ovom prostoru. Detektovano je nekoliko potencijalnih tačaka na kojima se očekivalo prisustvo rude bakra, kao i mogući tragovi rudarenja. Takođe, započeta planografija antičkog utvrđenja Kulina, na istočnim padinama planine iznad gornjeg toka Zavojšnice, završena je po planu, a urađeno je i detaljno rekognosciranje samog lokaliteta. U okviru ovogodišnje kampanje, staro seosko groblje u Rebelju, koje se nalazi iznad rudnika bakra u zaseoku Vreoci i na kome smo detektovali nadgrobne spomenike najvećim delom iz perioda oko 18. veka, detaljno je snimljeno i dokumentovano. Zbog svojih karakteristika, očekujemo da će u najskorije vreme, zahvaljući našem radu i bliskoj saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika iz Valjeva, ovo mesto biti proglašeno za spomenik kulture i adekvatno zaštićeno.
Geološka ekipa, pojačana timom hemičara, uzimala je uzorke vode i šliha (peščanog taloga) na pojedinim tačkama u toku Zavojšnice, njenim pritokama, kao i okolnim izvorima. Cilj istraživanja bio je da se u šlihovskim uzorcima otkriju zrna minerala koji sadrže teške metale povezane sa rudarskom eksploatacijom, a da bi se kasnije uzvodno od mesta nalaza tragalo za mineralnim, tj. rudnim žilama. S druge strane, uzorci vode pokazuju kakav je kvalitet same Zavojšnice i izvora na ovom području. Analize će pokazati da li su ove vode zagađene i koji su neposredni uzroci toga.
Planiramo da nastavimo i sledeće godine sa ovakvim tipom višediscipliranog terenskog istraživanja kako bismo postepeno sklapali slagalicu u kojoj se kriju odgovori na mnoga pitanja o istoriji ovog prostora. Biće to ne samo izazov za učenike i studente, već i za kolege profesionalce.

Vladimir Pecikoza