tajanstveno udruženje o čijem postojanju postoje samo maglovite naznake i malo tragova u petničkoj pedantnoj dokumentaciji

Od kako je Petnička meteorska grupa (PMG) počela sa radom, okupljala je šaroliku skupinu studenata i srednjoškolaca – bivših, tadašnjih i sadašnjih polaznika programa u Petnici. Osim studenata i polaznika fizike i astronomije, najbrojnijih, u grupi se nađu i pokoji geolog ili lingvista, pa čak i etnolog. Poznati pod popularnijim nazivom “meteoraši”, članovi PMG se prepoznaju po vrećama za spavanje od kojih se ne razdvajaju. Za one koji se astronomijom nikada nisu bavili, uz dovoljno entuzijazma, na jednom kampu moguće je pokupiti dovoljno znanja da se postane posmatrač. No, za one koji žele dati veći doprinos i uhvatiti se u koštac sa obradom podataka, potrebno je malo više kako entuzijazma i znanja, strpljenja i veštine.

Kako su se svi ti ljudi obreli u PMG-u? Priče su različite. Neki su tu od početka. Polaznicima astronomije to i onako spada u rok službe. Fizičarima i matematičarima donekle, pogotovo onaj deo koji se odnosi na obradu podataka. A što se tiče već pomenutih geologa i lingvista, arheologa ili hemičara, veoma je verovatno da ih je neko od starih meteoraša zapazio kako zaneseno love po nebu ili kako se uporno motaju oko astronomske kupole. Pošto je reč o petničanima, nema bojazni da posao neće biti dobro odrađen. Važno je samo da neko proceni da se dobro uklapate u grupu. Uz to, neizbežno je da se motate oko meteoraša ako ih vidite u blizini, pričajući im kako je to što oni rade stvarno jako divno (naravno, morate to i misliti) i kako ste to oduvek želeli raditi.

Posmatračke akcije odvijaju se ili u Stanici ili na okolnim planinama zavisno od godišnjeg doba, ali i zato što biti dalje od naselja znači manje svetlosno zagađenje te veću mogućnost da ulovite meteore slabijeg sjaja.

Kako taj lov izgleda? Zabavno. Bez obzira na lokaciju. Naoružani priborom za hvatanje podataka (papirna traka i olovka ili diktafon ako je u pitanju vizuelno posmatranje — uz druge metode ide i komplikovanija oprema), meteoraši provode i po šest časova pod vedrim nebom. U vrećama za spavanje pažljivo vrebaju promene na nebu. Manje ili više pažljivo. Zavisi od posmatrača. Recimo, prošle godine na Debelom Brdu lovili smo Perseidi. Predviđanja (naučna, mada je za tih desetak dana bilo i onih koja se oslanjaju na šoljicu kafe) su najavljivala pik u noći drugog maksimuma. Iako nas nekoliko novih posmatrača baš i nije naslućivalo važnost takvog događaja u punoj meri, prihvatili smo da je to zaista jako bitno, te smo se potrudili da na ubrzanom kursu pohvatamo koje je koje sazvežđe, kako razlikovati Perseid od ostalih meteora i slične stvari. A tek one razne Akvaride! Pokazalo se da tako baš i ne ide. Ne samo da smo se svojski namučili u pokušajima zapisivanja svakog meteora koji nam je prošišao iznad glave, već smo na slične muke stavili i stare posmatrače. Gomilom pitanja. I novim sistemima snalaženja na nebu, poput centra kružnice upisane u trougao sačinjen od zvezda koje samo ja vidim. Izluđivali su ostatak ekipe i odvlačili im pažnju.

Pored standardnih (counting i plotting) metoda vizuelnih posmatranja, neki posmatrači (geolozi) ubrzo su otkrili i čari dreaming metode, za čije je nastajanje, ako se ne varam, odgovoran KLA,N (Klub Lenjih Astronoma, Naravno). Prema KLA,N-u, prednosti te metode su što ne morate izjutra sređivati podatke jer ih i nemate. Drugi su pak zloupotrebljavali pauze. Svelo se to na uzimanje kratke pauze od odmora da bi se malo posmatralo. To bi bilo nepažljivo i trajalo je samo dok na nebu nije počeo pravi vatromet. Teško je ne obratiti pažnju na meteor koji je sjajan skoro kao Mesec, bez obzira na to sa kog ste seminara došli. Nešto tako veličanstveno i lingvistu (autorku ovog članka) ostavi bez teksta. Promeni sferu užih interesovanja. Svrati na fiziku i tamo ostane.

Bilo je i onih koji su rame uz rame sa Savanom držali rekord u višesatnom posmatranju, bez pauza. Daca, ranije polaznica astronomije (sada studetkinja astrofizike), u noći maksimuma buljila je u nebo preko šest sati. Neprekidno! Pažljivo posmatranje. Ono važi i za Kaću, vajarku koja je bila najbolji posmatrač. Oštro oko i vešti prsti - verujem da je pohvatala sve meteore i besprekorno ih razvrstala. Ona nije imala problema sa razlikovanjem Perseida od ostalih meteora. Međunarodna meteorska organizacija IMO je, pored podataka pristiglih od mnogih iskusnijih posmatrača, za prvu analizu koristila i njene. A kamp na Debelom Brdu bila joj je prvi dodir sa astronomijom. To me je oborilo, što bi rekao Holden Colfield (J. D. Salinger, «The Catcher In The Rye»).

Šta se, pored oštrog oka, u PMG-u ceni? Softver koji se rve sa prikupljenim podacima. Perseidi su tog prošlog avgusta zaista pljuštali, posmatranja su dugo trajala, svake je večeri oko petnaestak ljudi posmatralo... Obrada podataka bi predstavljala vražiji posao da se nije pojavila Biljana. Dovoljno je pritisnuti par tipki i njen program u trenutku odradi ono za šta bi vam inače trebalo tri dana.

Za fotografska snimanja meteora bio je zadužen Sekula, Nišlija, koji se ovim bavi koliko i PMG, a priča se i duže. Njegov je zadatak bio fotografisanje neba noću, a danju je svojevoljno fotografisao okolne planinske predele. Nije mu to bio jedini posao. U kulinarskom umeću je nadmašio naše mame i bake, mada prilično sporije. Ručak je jednom prilikom poslužen oko ponoći. Verovatno je zbog tog presedana meteorašima prešlo u naviku da nekome ko mnogo kasni kažu: “Čekali smo te kako Sekulinu supu”. Na kuhinjskim poslovima se uglavnom svi angažuju — u pranju posuđa, pravljenju salate, brojanju konzervi, cepanju drva ili u snabdevanju grupe ličnim zalihama nezaobilaznog soja-sosa. Za one koji i nisu baš ljubitelji kutlače i kecelje postoje i druge zanimacije.

Inače, sređivanje podataka valja obaviti odmah izjutra, delom zbog stare poslovice, a delom i zbog otklanjanja mogućih grešaka u beleženju podataka. Ako je nešto zapisano teško protumačiti, veća je mogućnost da se iz toga ispetljate ako se bar delimično sećate šta ste to videli. Ovo, naravno, važi pod uslovom da niste koristili dreaming metodu. Posle sređivanja svi su slobodni da pokušaju spavati. A kada se svi meteori zbroje i posmatrači probude, preostaje slobodno popodne.

Inače, oblačnih noći uglavnom smo se bacali na “asocijacije”. Igra koja u samoj Stanici i nije tako popularna kao “mafija”, ali koja meteorašima prosto jede vreme u iščekivanju posmatranja. Pogađaju se imena više i manje poznatih ličnosti, njihovih rođaka i komšija napisana na papiriću koji se izvlači iz šešira. Poenta je da svom paru za minut (ili pola) objasnite što više imena ispisanih na papirićima. Ne smete izgovoriti ni jedan slog, ali igre rečima su dozvoljene. Mada, ne treba preterivati. Zašto biste nekom davali hint da reč počinje slovom “M” vodeći ga u istoriju pitanjem: “Na kojoj se reci odigrala bitka 1371. godine?” kad pored vas sedi živa i zdrava Marija? Pošto je atmosfera usijana (ko je rekao da je važno samo učestvovati?) ovakva i slična okolišanja su česta. A i nerviranje je teško preskočiti. Zamislite samo par Stefan – Kaća. Kaći je bilo neverovatno zabavno gledati Stefana kako se nervira. Umesto da pogađa, ona je uzela fotoaparat i počela da ga nervoznog slika. No, ako volite da zadajete “zavrnuta” imena, proćićete kao Ceka koji nije uspeo da objasni ni jedno ime koje je napisao. Iz takvog urnebesa uglavnom su Višnja i Sekula izvlačili korist. Taj tandem je bio nepobediv! Valjda još jedan Sekulin talenat. A čovek još piše i pesme.

Bez obzira što su meteorski kampovi radni, mogu postati i savršen odmor. Zvuči kontradiktorno, ali stvar je u tome da koliko god samo posmatranje ume biti naporno (a ume, verujte mi na reč; teško je odupreti se čarima dreaming metode), toliko su šetnje... opuštajuće. Meni je dovoljan onaj ludi osećaj koji pružaju pogledi sa vidikovca – zavrti se u glavi od onoga što vidite i pomisli na kilometre koje ste prepešačili. Mada, nemam ništa ni protiv polja pokrivenog borovnicama. Savršene su kad se jedu tek ubrane. Uz to, ljudi su mi lepši kada su zamazani plavim oko usta. Čini mi se da su tada i srećniji. Ljubiteljima D’n’D-a preporučujem Povlen za sledeće frpovanje.

A uveče, posle pešačenja a pre posmatranja – predavanja. Stariji članovi (pretežno fizičari – studenti i poslediplomci), imaju dodatni zadatak. Valja nama novajlijama meteore približili i pomoću teorije. Pa smo tako imali veče sa Višnjom, veče sa Marijom, veče sa Anom, veče sa Ivicom... Još smo za jedno predavanje ostali uskraćeni – neke ptičice su na putu za Englesku pre vremena utekle u Kragujevac. Ali, zato su nam drugi doneli oblake. (Moguće je da meteoraši sa sobom vuku prokletstvo oblačnih noći. Kad god se pojavimo, prognoze o lepom vremenu padaju u vodu). Odnekud se pojavio Keča sa gitarom (soundtrack sa jednog posmatranja je negde u Savanovoj kancelariji; uglavnom su u pitanju obrade, mada ima i jedno autorsko čedo — veliki hit Perseida ‘04 – “Amanita pantherina”). Moram priznati, oko četiri izjutra se već bilo razvedrilo, ali se to dobro skrivalo od Savana.

I, pre nego što sam to želela, došlo je vreme pakovanju kofera. Ljudi su se razbežali ne bi li uhvatili još malo leta koje prolazi. Nas par je odlučilo zatvoriti oči na činjenicu da treba da idemo kućama svojim, te smo se spustili u Stanicu, da sredimo podatke i pošaljemo ih u sabirni centar. Bazen je radio punom parom. A sređivanje podataka je potrajalo pet dana.

[astronomers]

meteor hunters

Among many strange and non-typical things in Petnica Center, Petnica’s Meteor Group is something really strange. It was found at the very beginning of eighties and it is still active.

Petnica Meteor Group attracts not just young astronomers, but students (and not only students!) from other professional affiliations, like geologists, archaeologist, biologists, and even linguists. From time to time, they organize field camps, mostly somewhere on nearby mountains, where observe meteor showers and study related phenomena. They are very autonomous, even in terms of cooking and external control (e.g. in Hi-Tech and administratively very rigid Petnica Center’s documentation there are only three things difficult to be found: reports of encounters with little green aliens, proofs of state donations based on a pure good will, and understanding, and PMG camps’ reports).

Petnica Meteor Group publish (extremely irregularly!) journal “Perseids”, printed in 500 copies that immediately mystically disapear. PMG has intensive professional contacts with similar groups and organizations in other countries and they are very popular among the strange international community of meteor aficionados.

In 1997, Petnica hosted the Annual Conference of International Meteor Organization (IMO) and has pretty good reputation among professional partners in Europe.

There are even some superstitions about PMG. It is scientifically proved that the gathering of Petnica’s astronomers is followed by multiplication of clouds and bad weather.

Here, Ivana Marjanović, our alumni and an “old” member of PMG, explains some details of PMG camps, the atmosphere of hard work and enthusiasm. She comments some magic phenomena connected with dreaming and guitars, cooking beans, and waiting for sunrise on a bare stones on a mountain top.