da sam ja ministar prosvete - šta to rade psiholozi? - deset zabluda

pogled ka sebi

par zanimljivih dokumenata o tome kako polaznici petničkih programa 2004/2005 godine vide sebe

Šta su polaznici seminara pisali u svojim biografijama

Kao mali bio sam veoma nestašan, pri tome i trapav, pa sam često padao i uglavnom razbijao glavu...

Obožavan i ugnjetavan ljubavlju svojih ukućana tokom petnaest godina, postao sam neko ko izbegava zagrljaje.

Moje ime puni stranice žute štampe čemu ću uskoro stati na put!

Nemam ni želju, ni volju da bilo šta napišem. Ta toliko sam razmišljao o tome i toliko sam imao planova, skica i ideja. A sada, kada su mi najviše potrebne, moja glava ih je negde zaturila. Nervozan sam. Posežem da grizem nokte. Pogledam ih i setim se da sam sebi obećao da to neću raditi.

Kako je tipično za jednog čoveka da misli da ono što je uništavao ceo život može da popravi za par dana... Rmbače, planiraju, štede, podmićuju, premlaćuju – a sve kao u korist blagostanja svoje dece.

Ove godine se desila jedna prekretnica u mom životu. Naime, po prvi put sam se ozbiljno zaljubio, što je u moj život unelo boju i dalo smisao postojanju. Počeo sam na drugi način da razmišljam. Naišao sam na čvrst oslonac i izvor energije koja mi je potrebna da bih bio uspešan na svim poljima svojih interesovanja.

Zaista bih očajno voleo da me primite. Nikada nisam imao priliku da pričam sa vršnjacima koji imaju ista interesovanja i da sa njima delim ideje i stvaram.

Odgovor na pitanje zašto da primite baš mene:
Ne pišem poeziju i ne igram step,
al' zato umem da izrimujem rep.
Za ovo ne znam ni formulu, a ne znam ni meru,
ne znam šta da kažem što mene da izaberu.
Primite me sada dok sam još mlada,
jer namučih se oko eseja
i u glavi mi gomila ideja.
Za mene ima nade,
klikeri mi rade,
jer hoću da budem faca
koja naučne radove baca
ali niko neće da me sluša
- ako nećete ni vi, gde će vam duša!

da sam ja ministar prosvete

U jesen 2004. godine, tokom prijavljivanja za seminare u Petnici, srednjoškolcima su ponuđene tri teme za eseje – “Da sam ja ministar prosvete i nauke”, “Sredina XXI veka” i “Može li nauka biti objektivna”. Ovde smo odabrali nekoliko zanimljivih ideja na prvu temu

Izbor polaznika za petničke seminare složen je i odgovoran posao. Posle par decenija rada Istraživačke stanice, i oko ovog segmenta rada ispleli su se čudne priče, čak i mitovi. Njih stvaraju kako oni koji su prošli selekciju, tako i oni koji to nisu. Elem, ako se pažljivo raspitate među srednjoškolcima, najbolje među onima koji su završni razredi, saznaćete razne “proverene” recepte kako da popunite prijavni formular i kako da napišete sve ono još što se traži, pa da sigurno budete primljeni.

Već dugo vremena, pored popunjenog formulara, biografije i preporuka, Istraživačka stanica traži od kandidata da napišu i esej. To bi bio pisani rad srednje veličine na jednu od nekoliko ponuđenih tema. Funkcija eseja u proceni kandidata dugo je znan metod; u ovom slučaju cilj je bliže upoznati način razmišljanja i izražavanja kandidata, sistematičnost, kreativnost, pa i opštu pismenost. Od kada je uveden u petničku selekcionu praksu, esej se pokazao kao važan i zahvalan element izbornog postupka.

Ja bih, kao ministar, bio jedan segment lanca komunikacije koji bi postojao između različitih struktura sa ciljem da se unapredi obrazovni sistem. Svoje predloge bih prosleđivao do ljudi merodavnih da daju sud i sve predloge koji bi dobili pozitivne ocene bih ozvaničio, jer donošenje odluka koje se tiču tako osetljivih tema kao što je obrazovanje dece, ne sme da se donosi bez provere i od strane jedne osobe. [Ognjen, II razred]

Zahtevao bih od prosvetnih radnika da od učenika ne prave hard-diskove u kojima se čuvaju milioni podataka! [Miloš, I razred]

Prvo bih šest meseci mirno proučavao ovu problematiku. [Atila, III razred]

Kada bih ja postao ministar dao bih odmah ostavku i otišao da se bavim programiranjem, jer to najbolje znam. [Miloš, I razred]

Da ovako mlad postanem ministar, sigurno ne bih dao ostavku i, kao mnogi moji vršnjaci, zbrisao u inostranstvo! [Stanko, II razred]

Sa promenom vlasti smenjuju se direktori i dolaze novi koji se ponašaju kako hoće. Trudila bih se da prekinem da politika utiče na školovanje mladih. [Đurđica, III razred]

Umesto veronauke, uvela bih učenje o istoriji religije. Sigurno bismo više voleli da učimo običaje afričkih plemena, nego da nam veroučitelji propovedaju da je greh čitati Harija Potera. [Ivana, III razred]

...da se svakih pet godina obavi testiranje profesora da li su još u mogućnosti da kvalitetno predaju. Da je država bogata, bilo bi dobro profesorima povećati plate radi bolje motivacije. Ali, pošto to nije moguće, nastavnike bi trebalo stimulisati na neki drugi način, recimo malim povlasticama. [Jelena, III razred]

Od Vlade bih zahtevao da se ministru prosvete poveća plata i dodeli službeni BMW745i, jer ja bih bio ministar sposoban da svoje ideje sprovedem u delo, tako da bi i taj auto bio opravdan i zaslužen, pa neka vide deca kako treba da žive pametni i sposobni. [Nikola, II razred]

Prihvatio bih da budem ministar samo ako bih bio uveren da politički, finansijski i drugi razlozi neće ograničavati moj rad. [Milan, III razred]

U zemlji u kojoj svaki ulični preprodavac zarađuje više od profesora malo se može uraditi. [Ana, III razred]

Po završetku studiranja a pre dobijanja diplome sproveo bih test znanja, jer postoje studenti sa dubokim džepovima i plitkim mozgom. [Zoran, II razred]

Da sam ja ministar, prvo bih insistirala na mandatu od četiri godine, bez mogućnosti da me promene. [Svetlana, III razred]

Iscedila bih poslednju paru iz državne kase za opremanje škola. [Dragana, I razred]

Ako ćemo iskreno – nikada ne bih bila ministar prosvete. U našoj državi to je uzaludan posao. [Lara, I razred]

Odlazio bih bez najave u škole i pitao učenike, a ne nastavnike, šta oni misle o školi. [Robert, I razred]

Potrudila bih se da nađem način da naša deca manje znaju u desetoj godini, a više u godinama kada se stvara karijera i daje doprinos svojoj zemlji. [Danijela, II razred]

Ponekad zamislim sebe u ministarskoj fotelji ali to ne bi bila fotelja za lenstvovanje, već za odmor od iscrpljujućeg rada ministra. [Branislav, I razred]

Okupio bih širok tim stručnjaka i tražio da urade elaborat o tome šta je potrebno uraditi u našoj zemlji da bi ona za 5-10 godina postala srednje razvijena a za 15-20 godina razvijena zemlja. [Bojan, I razred]

Ubrzao bih reformu školstva na svim nivoima što podrazumeva “čišćenje” od zastarelih programa i nekvalitetnih nastavnika [Mladen, II razred]

E, da sam ja ministar... Prionila bih svojski na posao. Ima tu mnogo da se radi! [Sanja, II razred]

šta to rade psiholozi?

Ana Orlić

Program psihologije u Petnici obavijen je velom mističnih predrasuda. Barem dok neko ne postane polaznik. Zamolili smo dugogodišnju šeficu programa psihologije da ovu oblast nešto podrobnije predstavi budućim polaznicima ali i učesnicima drugih petničkih programa

Iako program psihologije u Istraživačkoj stanici Petnica postoji već 15 godina, još uvek postoje mnoge nedoumice, pa i zablude oko toga kako taj program zapravo izgleda. Naravno, ove nedoumice nisu karakteristične samo za program psihologije u ISP, već prate psihološku nauku u celini. Zapravo, psihologija je jedna od nauka oko koje se javlja niz nesuglasica, različitih shvatanja njenog predmeta i metoda, kako među laicima, tako i među stručnjacima. U Petnici, pak, program psihologije je spoj, s jedne strane naučnog, istraživačkog i empirijskog pristupa kakav se gaji u ISP, a s druge strane pokušaja da se šaroliko i nedovoljno precizno određeno polje proučavanja psihološke nauke predstavi polaznicima na što pristupačniji način.

Ako ovo suviše uopšteno određenje prevedemo na plan konkretnih aktivnosti, program psihologije u ISP mogao bi se opisati na sledeći način. Na prvom mestu, tokom celog godišnjeg ciklusa polaznicima se organizuje niz predavanja, koja velikim delom drže stučnjaci iz relevantnih naučnih institucija. Ova predavanja su koncipirana tako da predstave najvažnije oblasti i polja interesovanja psihološke nauke, ali i da ukazuju na savremene teorijske i istraživačke probleme i aktuelne pravce razvoja nauke. Predavanja su dinamična i interaktivna i veoma često osmišljena tako da nude malo gotovih rešenja, a mnogo otvorenih pitanja. Može se reći da krajnji cilj u ovom procesu, pored sticanja bazičnih znanja iz oblasti psihologije, jeste osposobljavanje polaznika da sami postavljaju naučno relevantna pitanja. Program psihologije obuhvata sledeće velike tematske oblasti: opštu psihologiju, psihologiju opažanja, psihologiju pamćenja, mišljenja i učenja, razvojnu psihologiju, psihologiju ličnosti, pedagošku psihologiju, socijalnu psihologiju, psihologiju umetnosti, psiholingvistiku i psihologiju rada. Pored toga, na posebnom metodološkom seminaru, polaznici imaju priliku da čuju osnove psihometrije, statistike i metodologije psiholoških istraživanja.

Pored raznih predavanja, tokom ciklusa seminara polaznici prolaze i kroz određene vežbe, kao što su rad u biblioteci, izrada nacrta psihološkog istraživanja, pisanje rezimea, izrada psihološkog upitnika itd. Sva ova stečena znanja i praktične veštine imaju za cilj da polaznike pripreme za ono što je najveća specifičnost i prednost rada u ISP – osmišljavanje i realizaciju konkretnih istraživačkih projekata. Projekti se realizuju na letnjem seminaru, kada polaznici već steknu određeni nivo bazičnih znanja. Prve godine boravka u Petnici polaznici mogu izabrati neku od ponuđenih istraživačkih tema, dok stariji polaznici samostalno biraju svoje projekte.

Realizacija istraživačkog projekta obuhvata sve faze naučnog procesa: osmišljavanje teme, teorijsku analizu problema, izbor opšte metode rešavanja problema, izradu ili izbor konkretne tehnike prikupljanja podataka, sprovođenje istraživanja, interpretaciju rezultata i pisanje izveštaja u formi naučnog članka. S obzirom na to da psihologija ima specifičan predmet proučavanja, kao i da su ispitanici ljudi, treba naglasiti da smo sa te strane donekle ograničeni u izboru tema. Naime, veoma često neki veoma interesantni i kreativni istraživački projekti ne mogu biti realizovani zato što se ne može obezbediti reprezentativni uzorak. Pored ovog, psihološka istraživanja u ISP imaju još jedno važno ograničenje. Veliki deo standardnih psiholoških mernih instrumenata, prevashodno testova smeju da koriste samo diplomirani psiholozi. Međutim, i pored ovih ograničenja, na programu psihologije se realizuju veoma interesantni i često začuđujuće kreativni i pronicljivi istraživački projekti.

Oblici rada koji se koriste tokom rada na programu su raznoliki. Veliki deo opisanih procesa odigrava se kroz mentorski rad, u čemu značajnu ulogu imaju studenti psihologije i nekadašnji polaznici ISP. Drugim rečima, rad je visoko individualizovan, a polaznici imaju priliku da se za svaki problem obrate mentorima ili rukovodiocu seminara za pomoć i savet. Pored ovog, na seminaru negujemo i različite forme grupnog rada, u cilju razvijanja kooperativnosti i veštine podele zadataka i uloga. Produkte svog rada ili razmišljanja polaznici imaju priliku da iskažu kroz razgovore, debate, tribine ili prezentacije, kao i kroz spefičnu formu rada u psihologiji – psihološke radionice.

Na kraju treba reći nekoliko reči o oblastima psihološke nauke koje ne obrađujemo u ISP, kao i o čestim očekivanjima i zabludama u pogledu programa psihologije. Pronicljivi čitalac će primetiti da u spisku tema koje se obrađuju na seminaru nije navedena jedna veoma važna i posebno intrigantna oblast, klinička psihologija. U isto vreme, veliki broj polaznika u ISP dolazi da bi nešto saznao upravo iz ove oblasti. Iako se ponekad organizuju tematska predavanja, ipak se može reći da klinička psihologija nije predmet petničkog programa psihologije. Za ovo postoji nekoliko razloga. Na prvom mestu, oblast kliničke psihologije je široka, teorijski raznolika i veoma često teško podložna empirijskoj proveri. Takođe, treba imati na umu da je za bavljenje ovom oblasti potrebno prilično veliko i ozbiljno teorijsko znanje i iskustvo, a da je program psihologije osmišljen za srednjoškolce čije predznanje psihologije nije dovoljno za bavljenje ovoliko složenom oblasti. I, na kraju, klinička psihologija koristi repertoar mernih instrumenata koji srednjoškolcima nisu dostupni.

deset zabluda

o “prečicama” za prijavljivanje

1. Što više podataka o takmičenjima i što više prvih mesta – to je “prolaz” sigurniji

Nije tačno. Petnica je svesna da takmičenja ne pokrivaju podjednako sve oblasti i da se, najvećim delom, zasnivaju na poznavanju školskog gradiva ili dobroj uvežbanosti zadataka iz zbirki. U Petnici se najviše traži spoj jasne motivacije, tj. interesovanja, samoinicijative i spremnosti za samostalni rad. Dakle, pobedu na takmičenju mi poštujemo, ali ni malo ne potcenjujemo one koji ne vole da se takmiče, već više vole da sami “čeprkaju” po temama koje ih zanimaju. Čak se može desiti da o one koji se samo takmiče i ne rade ništa osim toga, stavimo u drugi plan, jer im je, pretpostavljamo, stalo više do diploma i medalja, nego do samostalnog rada za koje se u našim školama, uglavnom, ne dodeljuje ordenje.

2. Obilje putovanja po svetu i pohađanje raznih škola jezika i sporta olakšava prolaz

Ne mora da znači. I to pokušavamo da stavimo u kontekst mogućnosti koje pruža škola, porodica i okruženje. Ako je neko dosta putovao i pohađa puno programa van škole, neka dokaže da ta iskustva i dodatna znanja pretvara u određene kvalitetne samostalne radove i ostvarenja. Sama činjenica da neko ima više novca i mogućnosti ne znači da je i sposobniji.

3. Esej piši ozbiljno i ograniči maštu, jer se tamo traže ozbiljni i racionalni učenici

Nije tačno. Funkcija eseja je da se vidi i pismenost, i način razmišljanja, ali i mašta i kreativnost. Nema razloga da se neko usteže da pokaže slobodu svojih misli, naravno ako to ima nekakvu formu i smisao. Podsećamo da je važna funkcija eseja da se vidi i lični stav prema nekom problemu a ne samo da neko nabraja šta sve o problemu zna. Vodi računa da pametno izabereš temu od ponuđenih.

4. Što više preporuka nastavnika – lakši prolaz

Ne mora značiti. Iskreno, pošteno i kritičko mišljenje jednog nastavnika može značiti više od gomile šablonskih preporuka. Preporuku mogu dati i osobe koje rade u nevladinim organizacijama, klubovima i sl. gde neko nešto radi i stvara. Neiskrene preporuke pune prazne hvale mogu imati i suprotan efekat na izbor.

5. Veži se za jednu oblast i predstavi se kao ekspert; učenici koje interesuje svašta nemaju prođu

Naprotiv. Širina interesovanja, pa i širina ličnog iskustva je dragocena i to se u Petnici veoma ceni. Kvalitetna nauka podrazumeva višedisciplinarnost i dobro poznavanje problematike i metoda rada u drugim oblastima. Takođe, veće su šanse da će neko biti pozvan na programe u Petnici ukoliko pokaže da je zainteresovan da se uključi u različite oblasti rada. Ako se neko veže samo za jednu oblast, a tu bude i mnogo drugih kandidata dok je broj mesta unapred ograničen, šanse da će doći u Petnicu su znatno manje.

6. Učenik velike, slavne i elitne škole lakše će proći od vršnjaka iz malih provincijskih škola

Netačno. Petnički selekcioni tim pokušava da kandidate sa svim njihovim rezultatima, ostvarenjima i uspesima stavi u okvire realne situacije u okruženju u kojem žive i uče. Tako se, u stvari, od učenika iz velikih gradova očekuje da ponude više od vršnjaka iz malih sredina da bi bili na istom. Činjenica je da u velikim gradovima postoji mnogo više uslova za izvanškolski rad – postoje biblioteke, velike knjižare, fakulteti, instituti, niz zanimljivih i korisnih mesta. Učenik iz male i siromašne sredine koji postiže dobre rezultate u samostalnom radu sigurno raspolaže znatno većom motivacijom a, najverovatnije, i izuzetnim drugim sposobnostima u odnosu na vršnjake iz razvijenijih sredina i to Petnica nastoji da uzme u obzir.

7. Ako tražiš da ti Petnica pokrije participaciju, onda te sigurno neće primiti

Nipošto. Opcije participacije su apsolutno nedostupne timu koji pregleda prijave i vrši izbor kandidata i to se uvek i lako može proveriti. Tek kada se formira lista kandidata koji će biti pozvani na zimske seminare, tada se pregledaju formulari za participaciju i do sada nije zabeležen ni jedan slučaj da se zbog opcije participacije na listi pozvanih neko zamenjuje drugom osobom.

8. Neka ti životna priča bude tužna ali da se vidi da si pobednik, to će sigurno da ti otvori vrata

Bez veze. Ne padamo na preteranu patetiku. Takav pristup, naročito ako je neiskren, može značiti i slabost i predaju. Mi nastojimo da prednost dajemo borcima, dakle samostalnim i upornim osobama. Život je neprekidna borba i to naročito važi u ozbiljnoj nauci. Ako imaš problema (a ko ih nema!), pokaži da si ih svestan i da imaš strategiju kako da se sa njima suočiš i iz njih izađeš.

9. Navedi što više važnih i ozbiljnih knjiga i časopisa koje si, kao, pročitao, pa ćeš oduševiti komisiju

Nema smisla. Budite iskreni i realni. Lako se kasnije vidi da je neko lagao ili da je knjige samo listao i sa njih skidao prašinu. Ako se neko i na ovaj način “provuče”, pa se na prvom seminaru pokaže da je to bio blef, izgubiće šansu da dalje dolazi u Petnicu, a što, pretpostavljamo, nikome nije cilj.

10. Šanse su ti male, zato što se u Petnici izbor vrši preko veze

Nije tačno. Sistem selekcije u Petnici je takav da mnogo osoba (ukupno i do 60!) učestvuje u pregledu prijava i veoma je malo kandidata za koje neko zna unapred ko su i kavi su. Pritisci i protekcija pri izboru je oproban način da se nekome učini suprotna usluga stvarajući kod kolega koje vode program povišen nivo očekivanja i zahteva prema učesniku i zato se na zahteve koji ponekad stižu da se neko “progura”, po pravilu odgovara: “Ako je toliko dobar, neka to pokaže u prijavi!”

[students]

a view into selection process

Selection of young participants is the very foundation of the entire structure of Petnica’s educational programs. Because of the fact that Petnica Center has no technical abilities for direct contact with thousands of students from over 500 schools who are interested to come and participate in some of our prestigious programs, the selection process is focused on written applications.

Each September Petnica Center sends to hundreds of secondary schools leaflet with detailed information about educational programs in the following year. The leaflet contains suggestions and instructions both for teachers and students, including application form. Deadline for applications is by the end of November when Petnica becomes flooded with thousands of letters with application forms, recommendations, examples of students’ individual small science work and papers, copies of various types of diploma, awards, etc. Professional Petnica’s selection team consists of over 50 people, mostly guest teachers and young teaching assistants from each of about 15 science fields and program areas. Their goal is to read every application in details. The actual selection procedure requests that at least four different people read each application. Each of them marks application with four marks respecting some important elements. After four-day long “selection party”, an average and total score of each candidate is made by computer and about 700 students, tops, are definitely chosen. They will receive special invitation letter for Winter Seminars with more detailed instructions. Separate letter with list of selected students will be send to their school principals in order to re-assure transparency of the list and to justify their excuses from school classes during the week-long seminars in Petnica.

On these two pages we present some selected parts from students’ application forms and from the applicants’ essays. In promotional campaign for seminars and camps in 2005, the PSC offered students three titles/topics for the essays: “Could Science be Objective?”, “I in year 2030”, and “If I become a Minister of Science and Education”. An essay, as well as applicant’s C.V., teachers’ recommendations, and application form are four part of application set. On this page we present (in Serbian language) a dozen of interesting students’ thoughts from the essay titled “If I become a Minister of Science and Education”. It’s a pitty that the most of them, like many of young people in Serbia, believe that the politics, even the entire public administration, is something dirty and corrupted, far away from their professional aspirations and carier expectations. Therefore, we have to conclude that if bright and clever boys and girls dislike politics, somebody else will take these positions to make decisions and reshape our common future.

a close look to psychologists

Petnica programs are not limited to the pure or hard science, as many less informed people sometime believe, but also to a wide scope of social sciences and humanities. Among them there is a long tradition of camps, workshops, and training courses in Psychology. This is very popular program and every year more and more secondary-school students apply to participate at seminars and camps on Psychology. Here, Miss Ana Orli}, a current head of our department of Psychology, tryes to present what really is the program of Psychology in Petnica in order to make more clear its structure and core goals and to explain some prejudices and misexpectations that are very common among teenagers. She explains the goals of students projects, the role of understanding basic science methods, and the fact that a number of these small projects are of certain scientific importance and value.

shortcuts to petnica

Teenagers in Serbia and the neighbore countries are relatively well informed about the Petnica Center and its programs, but not because of official information distributed through schools, or by their teachers, or via media. The important and, maybe the best, source of information are their schoolmates who participated at some of the PSC’s camp, seminar, or training course. However, there are some side-stories. Here, we publish some spreaded typical misbelieves based on incomplete information and prejudices about fair, correct, and professionally conducted selection procedure. Hence, it is very good that boys and girls like Petnica and are so motivated to come here that they are looking for any possible shortcut through internet chat rooms. We are happy that almost everybody agree that Petnica is the place of hard, intensive, but interesting work, with no pressures, no school mark, and no rigid school discipline, where everybody can enjoy in science, research, and good friendship.