Drage kolege,
Kako ide?
Mislim da ima najmanje dve godine kako nisam bio u Stanici i znam da je više od pet kako nisam redovan učesnik nijednog programa, ali uvek kad me neko pita o tome kako sam završio u nauci, i kako sam odlučio kojom naukom da se bavim, ja pričam o Petnici, celu priču, o programima, atmosferi, naročito o ljudima, pa pređem i na jezero i pećinu, na branje pečuraka, te stignem do prijatelja koje sam tamo stekao, gde shvatim da sam malo otegao priču. Ali najmanje je desetak ljudi sa raznih strana i iz raznih nauka kojima sam obećao da jednom prilikom svratimo do Petnice, da vide kako to izgleda. Menjaju se i stvari i ljudi, naravno, ali meni je strašno stalo da Petnica ostane Petnica, ne da to ostane meni nego onima kojima je sad potrebna. Vidim u poslednje vreme puno programa za nastavnike i jasna mi je logika svega toga, ali molim vas ne zapostavite talentovane učenike i studente, oni su u Srbiji jedna od najugroženijih grupa, i grupa koja svakako zaslužuje priliku; stanje nauke i visokog obrazovanja u zemlji je, osim svetlih i retkih izuzetaka, na istom starom nivou nepotizma i propadanja, i nije najsrećnije okruženje za počinjanje života u nauci. Ja sam naravno beskrajno zahvalan šta god na kraju ispalo, ali mislim da je velika šteta da nestane onaj kvalitet koji je Petnicu činio jedinstvenom u svetu. I naravno, radovalo bi me da pomognem na bilo koji način.
Mnogo sreće i uspeha!

Boban Arsenijević, Leiden, Holandija

=======================

Srdačni pozdrav od jednog bivšeg polaznika koji kao i mnogi iz moje generacije živi i radi daleko od vas.
Za vreme gimnaziskih dana u Petnicu sam dolazio nekoliko puta godišnje, uglavnom na semirare iz Fizike i Informatike (ali moram reći da sam se ponajviše ipak družio sa astronomima i psiholozima). Vigor & Company su od Petnice napravili jedan jedinstven ambijent - i fizički, i organizaciono, i psihološki - gde, iako se bavite ozbiljim naučnim radom, imate utisak kao da ste na ekskurziji, a provodite se kao na žurci. Za mene, a verujem i za vas, to je neodoljiva kombinacija.
Druga stvar što vas čini posebnim je koncentracija talentovanih ljudi iz raznih krajeva, koji sa sobom donose entuzijazam za raznovrsne poslove. Tako je za jednog zagriženog fizičara iz Matematičke Gimnazije bilo veoma korisno da se druži sa arheolozima, biolozima, psiholozima, dakle sa vršnjacima koje interesuje nešto sasvim drugo od Specijalne relativnosti i diferencijalnih jednačina. To širenje interesovanja, u kome je Petnica bila katalizator, uticalo je na moje dalje školovanje: Kada sam se preselio u Ameriku, umesto da odem na čisto tehnički fakultet, odlučio sam se za jedan "Liberal Arts" koledž. Tamo sam, pored osnovnih predmeta Fizike i Matematike, imao izborne predmete - Filozofiju, Komprativnu Religiju, Političke Nauke, Sociologiju, Književnost, Istoriju, pa čak i Muziku.
Treća vredna stvar je mogućnost koju pružate mladima da se bave kreativnim i originalnim istraživanjima. Ja sam bio privilegovan da tu mogućnost, u manjoj meri, imam i u svojoj školi, ali je to u Petnici, naročito na dužim letnjim programima, bilo na znatno višem nivou - i organizaciono, i u pogledu opreme, i stručno. Na primer, na letnjem seminaru fizike svaki polaznik je trebao da smisli labaratoriski projekat, izvrši merenje i referiše rezultate. To je bio jedan mali naučni rad za dve nedelje, realizovan u bliskoj saradnji s predavačem, ekipom iz Stanice i kolegama. To mi je dalo jedan fini ukus i probudilo apetit za kasniji diplomski rad i pripremilo za uspešnu saradnju s univerzitetskim nastavnicima. (Jedna mala samoreklamica: moj diplomski rad objavljen je u American Journal of Physics, a studije sam završio sa Phi Beta Kappa odličjem).
Pored dobrog druženja, ovo su bile trajne koristi od mog boravka u Petnici. Verujem da je slična stvar i sa većinom bivših polaznika. U svoje ime i, verujem, u ime ostalih polaznika, zahvaljujem se petničkom timu na pruženoj mogućnosti i čestitam na fenomenalnom radu u teškim materijalnim i političkim uslovima.
Vaša priča nije gotova. Ima tu još mnogo da se radi i dorađuje. Petnica je u fazi izgradnje i rasta. Nije nemoguće da jednog dana izraste u vrhunsku školu ili fakultet. Da se ovo pismo ne bi završilo samo na moralnoj podršci, pozivam sve bivše polaznike, a naročito one koji su se bolje situirali, da se udruže i pomognu Petnici. San svake obrazovne institucije, a naročito tako progresivne kao što je ISP, jeste da bude finansijski samostalna. Nama koji smo u Petnici boravili i radili u neposrednom interesu je da pomognemo kako bi i nove generacije učenika imale priliku da budu zadovoljne i uspešne kao što smo bili mi.
Daniel Uvanović, Ithaca, NY

letters

alumni's view

Many Petnica's alumni send letters and messages to PSC with life stories, initiatives, interesting ideas, and expressions of support. In this issue of Petnica Almanac, we selected two such letter.

Boban Arsenijević from Niš (now PhD student of Linguistics in The Netherlands) comments some his experiences from Petnica pointing the influence of the programs he attended to his professional science career. He insists that PSC must keep its programs for secondary-school students as a core activity, regardless to pressures for expanding of teacher training seminars.

Daniel Uvanović became professional software engineer in Ithaca, NY (USA). He accented the role of multidisciplinary structure of educational programs at the PSC and his feelings when, as a secondary-school student devoted to physics, he had met in Petnica many young people of different fields of interest, from archaeology, to biology and psychology.