|
Srđan Janev (na slici, gore) razrađuje jedan
predlog:
Osnovna namena računarske učionice (RU) je da svojim korisnicima obezbedi
lični i/ili grupni pristup raznorodnim korisničkim programima, lokalnim
multimedijalnim kolekcijama podataka i Internet servisima. Resursi (računari,
mreža, komunikaciona oprema, nameštaj i infrastruktura) neophodni za rad
RU omogućuju njenu upotrebu i u druge svrhe (kursevi, radionice, prezentacije).
Da bi se formirao model funkcionalne i fleksibilne učionice koja može
da zadovolji zahteve i potrebe korisnika i realizatora, važno je posvetiti
odgovarajuću pažnju planiranju, organizaciji i održavanju RU. Na osnovu
višegodišnjeg iskustva u ovim poslovima, preporučujemo jedan model čiju
aktuelnost procenjujemo na narednih barem deset godina.
Korisnici RU
Na osnovu načina njihovog organizovanja, korisnike možemo podeliti u
dve osnovne grupe:
a) organizovani korisnici i
b) pojedinačni korisnici
Organizovani korisnici su oni koji RU koriste u okviru organizovane grupe
koja je formirana sa odgovarajućim ciljem (obuka odgovarajuće grupe, prezentacija/
/demonstracija neke tematske jedinice, kreativna/umetnička radionica zasnovana
na upotrebi računara kao alata/sredstva, itd.). Po ostvarivanju cilja
i završetku rada, grupa obično prestaje da postoji i njeni članovi mogu
postati pojedinačni korisnici RU.
Pojedinačni korisnici su korisnici koji, uz odgovarajuću pomoć/dozvolu
osoblja, RU koriste samostalno. Model predviđa registrovane korisnike,
tako da svaki korisnik dobija kontrolisani deo resursa učionice. U tehničkom
smislu, to znači potpuno višekorisničko okruženje.
Usluge koje se nude organizovanim i pojedinačnim korisnicima mogu se
međusobno razlikovati. Na primer, pojedinačnim korisnicima se omogućava
samostalna i neometana upotreba različitih korisničkih programa, pristup
multimedijalnim kolekcijama podataka (npr: CD sa rečnicima ili enciklopedijskom
građom), upotreba elektronske pošte, krstarenje po Web-u i ostali Internet
servisi (IRC, ICQ, HQX, TTL, ...). Organizovanim korisnicima koji se obučavaju
za rad sa računarom ili nekim korisničkim programom, mogu se ponuditi
samo usluge koje su neophodne za datu obuku. Na primer, blok nastava na
temu prikaza mogućnosti i tehnike upotrebe programa za manipulisanje matematičkim
objektima u simboličkoj formi.
Organizacija RU bi trebalo da omogući kontrolu dostupnih resursa i servisa,
kako bi se rad RU prilagodio odgovarajućoj grupi korisnika. Korisnicima
je potrebno obezbediti privatnost i mogućnost identifikacije. Na primer,
korisnicima koji koriste elektronsku poštu, neophodno je obezbediti maksimalnu
moguću privatnost njihove prepiske, u domenu koji je pod kontrolom organizatora
RU. Identifikacijom korisnika pre i za vreme korišćenja RU (najčešće putem
korisničkog imena i lozinke (username + password), moguće je uspostaviti
sistem kontrole dostupnih servisa i raspoloživih resursa za odgovarajuće
klase korisnika. Način buduće identifikacije korisnika određuje se prilikom
obavezne registracije korisnika (učlanjenjem za rad u RU dobija se korisničko
ime i lozinka i automatski prihvataju propisane norme ponašanja). Formiranjem
klasa korisnika sa odgovarajućim pravima i privilegijama, dobija se na
kontrolabilnosti RU, smanjuje se mogućnost zloupotrebe od zlonamernih
korisnika a i pojedine 'klase' korisnika se osećaju sigurnije.
Učionica ima određen broj mesta za rad korisnika. Svako radno mesto je
opremljeno jednim računarom. Poželjno je da na jednom radnom mestu radi
samo jedan korisnik. Da bi otpočeo rad, pojedinačni korisnik mora da unese
svoje korisničko ime i lozinku. Time otpočinje korisničku sesiju.
Ako je RU priključena na Internet, onda u okviru sesije svaki korisnik
može dobiti pristup Web-u putem nekog od popularnih Web klijenata. Korisniku
se može omogućiti pristup i drugim servisima kao što su telnet, ftp, IRC,
zatim multimedijalnim servisima kao što je RealAudio/RealVideo, i slično.
Sve zavisi od raspoložive opreme i procene šta korisnicima treba ponunditi
i šta je tehnički opravdano (ili, što bi se reklo, "kol'ko para tol'ko
muzike", a možda i po neka pokretna slika ...
Svaki korisnik ima svoje elektronsko poštansko sanduče i svoju elektronsku
adresu. Ima mogućnost primanja i slanja elektronske pošte u okviru sesije.
Pristup poštanskom sandučetu sa lokacije koja je izvan učionice se može,
a ne mora, obezbediti, u zavisnosti od politike bezbednosti ili broja
korisnika koji imaju takvu potrebu. Ovu mogućnost treba ostaviti i u slučaju
da RU nije povezana na Internet!
Korisnicima se može pružiti mogućnost formiranja i ažuriranja sopstvene
Web prezentacije koja će biti vidljiva na Internetu. U vezi ažuriranja
sa lokacije koja nije u učionici, stoji ista primedba kao i za pristup
poštanskom sandučetu. Prilikom registracije, korisnicima se može naznačiti
da pojedini sadržaji prezentacija nisu prihvatljivi (npr. neovlašćeno
kopirani softver ili prezentacije uvredljivog sadržaja) i da, u slučaju
kršenja definisanih pravila, korisnik može snositi odgovornost za sadržaj
prezentacije. Jednoj klasi korisnika odgovara jasno definisani prostor
koji prezentacija može zauzeti.
Aktivnostima tokom svoje sesije, jedan korisnik ne sme da naruši okruženje
koje imaju drugi korisnici (čak i ako želi). Na primer, sva podešavanja
Web klijenta koji jedan korisnik napravi u svojoj sesiji, odnose se samo
na sesije tog korisnika i ne utiču na ostale. Korisniku bi trebalo da
bude svejedno na kom radnom mestu započinje novu sesiju. Drugim rečima,
potrebno je obezbediti takvu organizaciju RU da korisnik ne mora brinuti
da li će novu sesiju započeti na računaru na kojem je radio u prethodnoj
sesiji.
R |
N |
Celeron 300MHz
32 MB RAM
3.2 GB HD
AGP Graf. karta
Zvuč. karta
15" kolor monitor
|
Tastatura i miš
HD fioka
mrežna karta
bez flopi-diska
bez CD ROM-a |
Celeron 300MHz
32 MB RAM
3.2 GB HD
AGP Graf. karta
Zvuč. karta
17" kolor monitor |
Tastatura i miš
HD fioka
mrežna karta
flopi-disk
CD ROM |
Hardverski resursi
RU se može organizovati na osnovu dva modela:
a) model radnih stanica zajedno sa serverom, i
b) model radnih stanica bez servera
U prvom slučaju, svako mesto za rad je opremljeno jednim PC računarom
koji ćemo zvati radna stanica. Pored radnih stanica, poseban računar RU
igra ulogu servera RU. Na serveru se nalazi sve što je vezano za registraciju
korisnika i podaci koji pripadaju pojedinom korisniku: elektronsko poštansko
sanduče, Web prezentacija, datoteke koje je korisnik downloadovao, podešavanja
aplikacija, datoteke nastale radom korisničkih programa i sl. Neophodno
je da to sve stoji na serveru da bi korisniku bilo sve jedno na kojoj
radnoj stanici radi. Poželjno je da svaki korisnik ima ograničenje količine
podataka koju drži na serveru (disk kvotu), što je u slučaju većeg broja
korisnika neophodno.
Drugom slučaju odgovara situacija u kojoj ne postoji potreba ili mogućnost
za postojanjem računara-servera ili se server nalazi na udaljenom mestu
i pristupa mu se korišćenjem odgovarajuće komunikacione mreže (na ovaj
način se može centralizovati istovremeno upravljanje i održavanje više
RU). Opravdanje za organizovanje RU bez servera može postojati u slučaju
kada je osnovna namena RU korišćenje kapaciteta za obuku u radu sa odgovarajućim
aplikacijama i upotreba odgovarajućih Internet servisa bez potrebe za
identifikacijom korisnika i kontrole dostupnih servisa i raspoloživih
resursa.
U oba slučaja, računari su međusobno povezani lokalnom mrežom u kojoj
se nalazi ruter koji povezuje učionicu sa Internetom. Standardno rešenje
bi bilo da ruter bude povezan sa Internet provajderom iznajmljenom poprečnom
vezom.
Prema uvidu u tehničke specifikacije, može se zaključiti da bi dobra
alternativa iznajmljenoj vezi mogao biti ISDN bazni pristup sa odgovarajućim
ruterom i uspostavljanjem veze po potrebi. ISDN bazni pristup ima kapacitet
64 kb/s ako se ostavi mogućnost istovremenog telefoniranja (tj. oslobodi
drugi kanal iz seta baznog priključka), odnosno 128 kb/s ukoliko se u
potpunosti koristi za prenos podataka, što se može smatrati dovoljnim
za učionicu pod uslovom da lokalni ISP može da izdrži zahtev za tolikom
propusnom moći.
U tekstu koji sledi, navedene su tipične hardverske potrebe koje omogućavaju
bar trogodišnji efikasan rad RU. U tačkama 5 i 6 su moguća odstupanja
ukoliko se izabere ISDN način pristupa ili u okruženju već postoji lokalna
mreža.
1. Radne stanice. Nov (ne polovan ili osvežen) PC računar koji
se u najsvežijim ponudama proizvođača rangira kao jeftiniji izbor. Računar
bi trebalo da ima 10/100 Ethernet mrežnu karticu. Monitor ne bi smeo da
bude ispod 15" i mora da omogući stabilan i miran prikaz slike u rezoluciji
1024 x 768. Muzička kartica i slušalice (zvučnici mogu biti veliki problem
zbog buke) se podrazumevaju!
2. Server. Sličan kriterijum izbora važi i za server, s tim da
se bira među modelima koji su predviđeni da budu serveri. Monitor može
biti skroman i jeftin a muzička karta i zvučnici nisu potrebni.
3. UTP hub. Trenutno su kvalitetni 100 Mb/s hubovi još uvek znatno
skuplji od 10 Mb/s hubova (bar pet puta), tako da, za sada, ima smisla
opredeliti se za ove druge, mada je blizu trenutak kada to neće više imati
smisla.
4. UTP patch kablovi kategorije 5. Svaki računar, zajedno sa ruterom,
trebalo bi da su kablom povezani sa hubom. Ova kategorija kabla obezbeđuje
sigurnu vezu.
5. Ruter. Preporučuje se odgovarajući CISCO ruter. Standardizacija
opreme se pokazala kao značajan korak ka pojednostavljenom i unificiranom
održavanju i konfigurisanju. Alternativa je upotreba PC računara sa odgovarajućim
softverom za rutiranje. Jeftinije ali ne i generalno bolje rešenje.
6. Modem. Modem se uparuje sa modemom na drugom kraju iznajmljene
veze, tako da često Internet provajder preporučuje izbor modema, pa je
tako i najbolje postupiti.
7. UPS. Server, ruter i modem trebalo bi da budu na neprekidnom
napajanju. Potreban je smart UPS od barem 1000 VA.
8. Napajanje. Procena je da računar sa monitorom troši maksimalno
300 W, što za učionicu od 7-8 računara može preći 2 KW a to je već potencijalni
problem za standardnu električnu instalaciju. Zbog toga je neophodno uraditi
odgovarajuću električnu infrastrukturu i voditi računa o opterećenju kablova,
ugraditi automatske osigurače, centralni prekidač i zaštitne sklopke.
9. Bezbednost. Oprema RU je uvek atraktivna i kao takva podložna
različitim vidovima krađe. Dodatne investicije u građevinsko, elektronsko
i fizičko poboljšanje obezbeđenja kao i osiguranje opreme se vrlo brzo
isplate!
Softver RU
Za operativni sistem na serveru i radnim stanicama je u principu moguće
izabrati neku verziju UNIX-a ili MS Windows. U Petnici se do sada najviše
koristio Linux kao varijanta UNIX operativnog sistema koji se pokazao
kao izuzetno dobro rešenje. Glavna prednost rešenja zasnovanog na Linux-u
jeste stabilnost. Pored stabilosti po pitanju otkaza sistema, veoma je
bitan aspekt stabilnosti da tokom dužeg perioda korišćenja u kome veliki
broj korisnika koristi sistem ne dolazi do gubitka korisničkih konfiguracija,
odnosno do značajnog povećanja neuređenosti sistema. Ovo je inače glavna
boljka sistema zanovanih na MS Windows operativnom sistemu. Pomenuti sistem
je izuzetno prilagodljiv novonastalim potrebama RU.
Glavna mana rešenja zasnovanog na Linux operativnom sistemu je neupućenost
i naviknutost većine korisnika na MS Windows. Za to je delimično kriva
i domaća klima u kojoj se do softvera dolazi uglavnom ilegalnim putem,
tako da je veliki broj korisnika navikao na najjače verzije softverskih
paketa za MS Windows. Prednost Linux-a je što je besplatan, a ponuda dobrog
i pouzdanog softvera je sve veća. Nadamo se da će se, u jednom trenutku
i bez velikih najava, naša Vlada suprotstaviti pirateriji softvera, kao
što se već desilo u mnogim zemljama Istočne Evrope. Ovim će Linux dodatno
dobiti na značaju.
Pored realizacije RU zasnovane na Linux operativnom sistemu, IS Petnica
je imala iskustva i u rešavanju problema organizacije RU zasnovane na
MS Windows tehnologijama. Korišćenjem servera kao NT domain kontrolera
i restrikcijom odgovarajućih akcija od strane korisnika upotrebom "policy
datoteka", postignut je izvestan stepen kontrole korisnika. Ipak, pojavili
su se mnogi problemi i dobijena procena da, ukoliko bi se ponovo konfigurisao
sistem, verovatno bi se definitivno prešlo na Linux.
Alternativa pomenutoj organizaciji mogla bi da bude RU zasnovana u potpunosti
na NT tehnologijama. Rešenje koje koristi MS Windows NT i za radne stanice
i na serveru u velikoj meri prati model registrovanih korisnika, tako
da se i to može koristiti kao jedna od kompromisnih varijanti. Jedno od
mogućih rešenja, ukoliko je ciljna grupa korisnika takva da bi bila poželjna
upotreba MS Windows* operativnog sistema, može da bude upotreba Linux
(uključujući odgovarajući Samba server) i MS Windows operativnih sistema
istovremeno.
Izložen model se razilazi sa konceptom PC računara: "Ja sam gazda svoje
mašine." Ukoliko prihvatimo tipičan način korišćenja PC računara, onda
bi se u učionici instalirao Windows 95/98/2000 na radnim stanicama i Windows
NT/2000 na serveru. Pri tome bi svaki korisnik trpeo rezultate "idealnog
podešavanja" koje je napravio neko ko je prethodno koristio isti računar,
gomilali bi se programi koje su pojedini korisnici dovukli sa Interneta
ili doneli sa sobom i instalirali, prostor na disku bi se brzo smanjivao,
sudbina datoteka koje korisnik ostavi na računaru bi bila neizvesna, rastao
bi problem virusa i, sve u svemu stanje na svakom računaru bi brzo dostizalo
visok stepen neuređenosti. Na kraju svakog radnog dana, neki od računara
bi zahtevao čišćenje viška softvera i popravljanje konfiguracije ili ponovnu
instalaciju operativnog sitema i svog ostalog softvera. Moguće je angažovati
čoveka kome je posao da ovo radi i imati učionicu koja nekako funkcioniše.
Ukoliko je grupa ljudi koja koristi RU manja i ako su potrebne aplikacije
koje zahtevaju isključivo MS Windows, može se opredeliti za ovakav model.
Ako se prihvati opisano rešenje sa Linux-om, verovatno je da će učionica
barem ponekad morati da se koristi i za druge namene. Primer su kursevi
koji zahtevaju korišćenje isključivo MS Windows-a ili neka akcija u kojoj
je potreban veći broj računara. Rešenje za to je dual-boot, što znači
da se na istoj radnoj stanici instaliraju dva operativna sistema.
Organizacija rada učionice
U vreme dok je učionica otvorena za korisnike, u njoj se nalazi barem
jedan dežurni operater. Zadatak dežurnog jeste da pomaže korisnicima,
da se brine da korisnici poštuju pravila ponašanja, da se brine o opremi,
da daje informacije potencijalnim novim korisnicima. Po potrebi, dežurni
uključuje ili isljučuje delove opreme: na početku i kraju radnog vremena,
u slučaju nestanka električnog napajanja i sl. Dežurnom se mogu dodeliti
i neki tekući poslovi održavanja, kao što je pravljenje "backup"-a sistema
a, srazmerno tehničkoj ospobljenosti mogu mu se poveriti i složeniji zadaci.
Dežurni operater takođe obavlja i registraciju korisnika (učlanjivanje).
To je proces koji bi trebalo da se obavlja dva puta nedeljno, nikako svaki
dan. Dežurnom operateru se rezerviše jedno radno mesto u RU, s tim da
se i server može koristiti za tu namenu. Postojanje brošure koja vrlo
sažeto objašnjava rad i mogućnosti RU sa korisničke tačke gledišta, može
u velikoj meri pomoći, kako dežurnim operaterima, tako i samim korisnicima
RU. Čak i u školama ne treba bežati od naplaćivanja rada (članarine) u
RU. To može biti odličan izvor sredstava za pokrivanje troškova dežurnih
i nabavku i dopunu opreme i softvera. Visina članarine se uvek može podesiti
tako da usluge upotrebe RU za vannastavne aktivnosti budu jeftinije nego
cena usluge lokalnog provajdera, www-kafea ili nekog računarskog kluba!
Broj dežurnih operatera zavisi od vremena rada učionice i od toga u kojoj
meri dežurni žele da budu angažovani. Moguć je veći broj dežurnih od kojih
su mnogi učenici ili imaju druge obaveze ili manji broj dežurnih kojima
je dežurstvo u učionici glavna obaveza. Plaćanje dežurnih prema broju
sati dežurstva se pokazalo kao fleksibilno i dobro rešenje. Angažovanje
dežurnog ne bi trebalo da prelazi šest sati u jednom danu.
Administratori sistema rešavaju tehničke probleme u radu sistema sa kojima
se ne može izboriti dežurni operater i prema potrebi menjaju konfiguraciju
sistema. Model koji ovde opisujemo omogućava da administrator i više od
mesec dana nema intervencija. Kampanjski posao administratora je inicijalna
konfiguracija i veće rekonfiguracije koje su, u proseku, potrebne jednom
godišnje. Potrebno je da, s vremena na vreme, administrator neke delove
softvera zameni novim verzijama. To je deo posla koji se često deli sa
naprednim dežurnima. Dobar deo svojih poslavo administrator može obaviti
on-line, odnosno intervencijom sa udaljenog mesta kroz računarsku mrežu,
što dobrom administratoru omogućava da bez problema održava istovremeno
i preko 20 RU.
U modelu funkcionisanja RU, može se javiti potreba za postojanjem čoveka
koji obavlja funkciju supervizora odnosno koordinatora rada učionice.
Supervizor organizuje rad RU, raspodelu smena rada dežurnih operatera,
angažuje administratore sistema sa ciljem održavanja ili poboljšanja postojećeg
sistema, inicira zamenu i nabavke postojećeg hardvera i predstavlja osobu
za kontakt sa javnošću, menadžera itd.
Zaključak
Predstavljeni modeli RU trebalo bi da pojednostavi buduće planiranje
i organizaciju jedne RU. Izloženi tekst može biti polazna tačka za definisanje
koraka neophodnih za realizaciju i eksploataciju RU. Opisani model RU
predstavlja skup do sada stečenih iskustava i, kao takav, osnova je za
buduća proširenja u konceptualnom i tehničkom smislu.
|
A
Model of Computer Classroom for Y2K+
Srdjan Janev, a former head of PSC's Computer Department and current deputy
director for education, explains a model of school computer classroom
designed for the year 2000 and after.
Based
on his experience not just in design and maintenance of computer classroom
(CC) and network in Petnica, but in visiting many schools and institutions
and contacting a number of school teachers, hardware manufacturers, and
software engineers, this model is pretending to offer some practical solutions
in design and decision making process related with updating existing CCs
or equipping the new ones.
The
author preferred Linux operating system instead of more frequently used
MS Windows, because of its stability and available free-of-charge versions
and upgrades. Not only in Petnica, but in many multi-user computer labs
and classroom, Linux appeared to be better in cases of system crashes
and long-term keeping&protection of various user configurations on
the single PC.
Several
CC models explained in the paper can make CC classroom design and configuration
easier for teachers. Some experiences and expected problems are pointed
here as well as suggestions for administrative organization of the classroom,
students involvement in the project, etc.
Author
suggested relatively cheaper (even second-handed) hardware that can be
easily upgraded or supstituted when it become necessarily, but he insists
that only legal (licensed) software must be used not just because of legal
reasons, but because of educational nature and function of the school.
|