Osnovna namena računarske učionice (RU) je da svojim korisnicima obezbedi lični i/ili grupni pristup raznorodnim korisničkim programima, lokalnim multimedijalnim kolekcijama podataka i Internet servisima. Resursi (računari, mreža, komunikaciona oprema, nameštaj i infrastruktura) neophodni za rad RU omogućuju njenu upotrebu i u druge svrhe (kursevi, radionice, prezentacije).

Da bi se formirao model funkcionalne i fleksibilne učionice koja može da zadovolji zahteve i potrebe korisnika i realizatora, važno je posvetiti odgovarajuću pažnju planiranju, organizaciji i održavanju RU. Na osnovu višegodišnjeg iskustva u ovim poslovima, preporučujemo jedan model čiju aktuelnost procenjujemo na narednih barem deset godina.

Korisnici RU

Na osnovu načina njihovog organizovanja, korisnike možemo podeliti u dve osnovne grupe:
a) organizovani korisnici i
b) pojedinačni korisnici

Organizovani korisnici su oni koji RU koriste u okviru organizovane grupe koja je formirana sa odgovarajućim ciljem (obuka odgovarajuće grupe, prezentacija/ /demonstracija neke tematske jedinice, kreativna/umetnička radionica zasnovana na upotrebi računara kao alata/sredstva, itd.). Po ostvarivanju cilja i završetku rada, grupa obično prestaje da postoji i njeni članovi mogu postati pojedinačni korisnici RU.

Pojedinačni korisnici su korisnici koji, uz odgovarajuću pomoć/dozvolu osoblja, RU koriste samostalno. Model predviđa registrovane korisnike, tako da svaki korisnik dobija kontrolisani deo resursa učionice. U tehničkom smislu, to znači potpuno višekorisničko okruženje.

Usluge koje se nude organizovanim i pojedinačnim korisnicima mogu se međusobno razlikovati. Na primer, pojedinačnim korisnicima se omogućava samostalna i neometana upotreba različitih korisničkih programa, pristup multimedijalnim kolekcijama podataka (npr: CD sa rečnicima ili enciklopedijskom građom), upotreba elektronske pošte, krstarenje po Web-u i ostali Internet servisi (IRC, ICQ, HQX, TTL, ...). Organizovanim korisnicima koji se obučavaju za rad sa računarom ili nekim korisničkim programom, mogu se ponuditi samo usluge koje su neophodne za datu obuku. Na primer, blok nastava na temu prikaza mogućnosti i tehnike upotrebe programa za manipulisanje matematičkim objektima u simboličkoj formi.

Organizacija RU bi trebalo da omogući kontrolu dostupnih resursa i servisa, kako bi se rad RU prilagodio odgovarajućoj grupi korisnika. Korisnicima je potrebno obezbediti privatnost i mogućnost identifikacije. Na primer, korisnicima koji koriste elektronsku poštu, neophodno je obezbediti maksimalnu moguću privatnost njihove prepiske, u domenu koji je pod kontrolom organizatora RU. Identifikacijom korisnika pre i za vreme korišćenja RU (najčešće putem korisničkog imena i lozinke (username + password), moguće je uspostaviti sistem kontrole dostupnih servisa i raspoloživih resursa za odgovarajuće klase korisnika. Način buduće identifikacije korisnika određuje se prilikom obavezne registracije korisnika (učlanjenjem za rad u RU dobija se korisničko ime i lozinka i automatski prihvataju propisane norme ponašanja). Formiranjem klasa korisnika sa odgovarajućim pravima i privilegijama, dobija se na kontrolabilnosti RU, smanjuje se mogućnost zloupotrebe od zlonamernih korisnika a i pojedine 'klase' korisnika se osećaju sigurnije.

Učionica ima određen broj mesta za rad korisnika. Svako radno mesto je opremljeno jednim računarom. Poželjno je da na jednom radnom mestu radi samo jedan korisnik. Da bi otpočeo rad, pojedinačni korisnik mora da unese svoje korisničko ime i lozinku. Time otpočinje korisničku sesiju.

Ako je RU priključena na Internet, onda u okviru sesije svaki korisnik može dobiti pristup Web-u putem nekog od popularnih Web klijenata. Korisniku se može omogućiti pristup i drugim servisima kao što su telnet, ftp, IRC, zatim multimedijalnim servisima kao što je RealAudio/RealVideo, i slično. Sve zavisi od raspoložive opreme i procene šta korisnicima treba ponunditi i šta je tehnički opravdano (ili, što bi se reklo, "kol'ko para tol'ko muzike", a možda i po neka pokretna slika ...

Svaki korisnik ima svoje elektronsko poštansko sanduče i svoju elektronsku adresu. Ima mogućnost primanja i slanja elektronske pošte u okviru sesije. Pristup poštanskom sandučetu sa lokacije koja je izvan učionice se može, a ne mora, obezbediti, u zavisnosti od politike bezbednosti ili broja korisnika koji imaju takvu potrebu. Ovu mogućnost treba ostaviti i u slučaju da RU nije povezana na Internet!

Korisnicima se može pružiti mogućnost formiranja i ažuriranja sopstvene Web prezentacije koja će biti vidljiva na Internetu. U vezi ažuriranja sa lokacije koja nije u učionici, stoji ista primedba kao i za pristup poštanskom sandučetu. Prilikom registracije, korisnicima se može naznačiti da pojedini sadržaji prezentacija nisu prihvatljivi (npr. neovlašćeno kopirani softver ili prezentacije uvredljivog sadržaja) i da, u slučaju kršenja definisanih pravila, korisnik može snositi odgovornost za sadržaj prezentacije. Jednoj klasi korisnika odgovara jasno definisani prostor koji prezentacija može zauzeti.

Aktivnostima tokom svoje sesije, jedan korisnik ne sme da naruši okruženje koje imaju drugi korisnici (čak i ako želi). Na primer, sva podešavanja Web klijenta koji jedan korisnik napravi u svojoj sesiji, odnose se samo na sesije tog korisnika i ne utiču na ostale. Korisniku bi trebalo da bude svejedno na kom radnom mestu započinje novu sesiju. Drugim rečima, potrebno je obezbediti takvu organizaciju RU da korisnik ne mora brinuti da li će novu sesiju započeti na računaru na kojem je radio u prethodnoj sesiji.

R		N
Celeron 300MHz 32 MB RAM 3.2 GB HD AGP Graf. karta Zvuč. karta 15" kolor monitor	Tastatura i miš HD fioka mrežna karta bez flopi-diska bez CD ROM-a	Celeron 300MHz 32 MB RAM 3.2 GB HD AGP Graf. karta Zvuč. karta 17" kolor monitor	Tastatura i miš HD fioka mrežna karta flopi-disk CD ROM

Hardverski resursi

RU se može organizovati na osnovu dva modela:
a) model radnih stanica zajedno sa serverom, i
b) model radnih stanica bez servera

U prvom slučaju, svako mesto za rad je opremljeno jednim PC računarom koji ćemo zvati radna stanica. Pored radnih stanica, poseban računar RU igra ulogu servera RU. Na serveru se nalazi sve što je vezano za registraciju korisnika i podaci koji pripadaju pojedinom korisniku: elektronsko poštansko sanduče, Web prezentacija, datoteke koje je korisnik downloadovao, podešavanja aplikacija, datoteke nastale radom korisničkih programa i sl. Neophodno je da to sve stoji na serveru da bi korisniku bilo sve jedno na kojoj radnoj stanici radi. Poželjno je da svaki korisnik ima ograničenje količine podataka koju drži na serveru (disk kvotu), što je u slučaju većeg broja korisnika neophodno.

Drugom slučaju odgovara situacija u kojoj ne postoji potreba ili mogućnost za postojanjem računara-servera ili se server nalazi na udaljenom mestu i pristupa mu se korišćenjem odgovarajuće komunikacione mreže (na ovaj način se može centralizovati istovremeno upravljanje i održavanje više RU). Opravdanje za organizovanje RU bez servera može postojati u slučaju kada je osnovna namena RU korišćenje kapaciteta za obuku u radu sa odgovarajućim aplikacijama i upotreba odgovarajućih Internet servisa bez potrebe za identifikacijom korisnika i kontrole dostupnih servisa i raspoloživih resursa.

U oba slučaja, računari su međusobno povezani lokalnom mrežom u kojoj se nalazi ruter koji povezuje učionicu sa Internetom. Standardno rešenje bi bilo da ruter bude povezan sa Internet provajderom iznajmljenom poprečnom vezom.

Prema uvidu u tehničke specifikacije, može se zaključiti da bi dobra alternativa iznajmljenoj vezi mogao biti ISDN bazni pristup sa odgovarajućim ruterom i uspostavljanjem veze po potrebi. ISDN bazni pristup ima kapacitet 64 kb/s ako se ostavi mogućnost istovremenog telefoniranja (tj. oslobodi drugi kanal iz seta baznog priključka), odnosno 128 kb/s ukoliko se u potpunosti koristi za prenos podataka, što se može smatrati dovoljnim za učionicu pod uslovom da lokalni ISP može da izdrži zahtev za tolikom propusnom moći.

U tekstu koji sledi, navedene su tipične hardverske potrebe koje omogućavaju bar trogodišnji efikasan rad RU. U tačkama 5 i 6 su moguća odstupanja ukoliko se izabere ISDN način pristupa ili u okruženju već postoji lokalna mreža.

1. Radne stanice. Nov (ne polovan ili osvežen) PC računar koji se u najsvežijim ponudama proizvođača rangira kao jeftiniji izbor. Računar bi trebalo da ima 10/100 Ethernet mrežnu karticu. Monitor ne bi smeo da bude ispod 15" i mora da omogući stabilan i miran prikaz slike u rezoluciji 1024 x 768. Muzička kartica i slušalice (zvučnici mogu biti veliki problem zbog buke) se podrazumevaju!

2. Server. Sličan kriterijum izbora važi i za server, s tim da se bira među modelima koji su predviđeni da budu serveri. Monitor može biti skroman i jeftin a muzička karta i zvučnici nisu potrebni.

3. UTP hub. Trenutno su kvalitetni 100 Mb/s hubovi još uvek znatno skuplji od 10 Mb/s hubova (bar pet puta), tako da, za sada, ima smisla opredeliti se za ove druge, mada je blizu trenutak kada to neće više imati smisla.

4. UTP patch kablovi kategorije 5. Svaki računar, zajedno sa ruterom, trebalo bi da su kablom povezani sa hubom. Ova kategorija kabla obezbeđuje sigurnu vezu.

5. Ruter. Preporučuje se odgovarajući CISCO ruter. Standardizacija opreme se pokazala kao značajan korak ka pojednostavljenom i unificiranom održavanju i konfigurisanju. Alternativa je upotreba PC računara sa odgovarajućim softverom za rutiranje. Jeftinije ali ne i generalno bolje rešenje.

6. Modem. Modem se uparuje sa modemom na drugom kraju iznajmljene veze, tako da često Internet provajder preporučuje izbor modema, pa je tako i najbolje postupiti.

7. UPS. Server, ruter i modem trebalo bi da budu na neprekidnom napajanju. Potreban je smart UPS od barem 1000 VA.

8. Napajanje. Procena je da računar sa monitorom troši maksimalno 300 W, što za učionicu od 7-8 računara može preći 2 KW a to je već potencijalni problem za standardnu električnu instalaciju. Zbog toga je neophodno uraditi odgovarajuću električnu infrastrukturu i voditi računa o opterećenju kablova, ugraditi automatske osigurače, centralni prekidač i zaštitne sklopke.

9. Bezbednost. Oprema RU je uvek atraktivna i kao takva podložna različitim vidovima krađe. Dodatne investicije u građevinsko, elektronsko i fizičko poboljšanje obezbeđenja kao i osiguranje opreme se vrlo brzo isplate!

Softver RU

Za operativni sistem na serveru i radnim stanicama je u principu moguće izabrati neku verziju UNIX-a ili MS Windows. U Petnici se do sada najviše koristio Linux kao varijanta UNIX operativnog sistema koji se pokazao kao izuzetno dobro rešenje. Glavna prednost rešenja zasnovanog na Linux-u jeste stabilnost. Pored stabilosti po pitanju otkaza sistema, veoma je bitan aspekt stabilnosti da tokom dužeg perioda korišćenja u kome veliki broj korisnika koristi sistem ne dolazi do gubitka korisničkih konfiguracija, odnosno do značajnog povećanja neuređenosti sistema. Ovo je inače glavna boljka sistema zanovanih na MS Windows operativnom sistemu. Pomenuti sistem je izuzetno prilagodljiv novonastalim potrebama RU.

Glavna mana rešenja zasnovanog na Linux operativnom sistemu je neupućenost i naviknutost većine korisnika na MS Windows. Za to je delimično kriva i domaća klima u kojoj se do softvera dolazi uglavnom ilegalnim putem, tako da je veliki broj korisnika navikao na najjače verzije softverskih paketa za MS Windows. Prednost Linux-a je što je besplatan, a ponuda dobrog i pouzdanog softvera je sve veća. Nadamo se da će se, u jednom trenutku i bez velikih najava, naša Vlada suprotstaviti pirateriji softvera, kao što se već desilo u mnogim zemljama Istočne Evrope. Ovim će Linux dodatno dobiti na značaju.

Pored realizacije RU zasnovane na Linux operativnom sistemu, IS Petnica je imala iskustva i u rešavanju problema organizacije RU zasnovane na MS Windows tehnologijama. Korišćenjem servera kao NT domain kontrolera i restrikcijom odgovarajućih akcija od strane korisnika upotrebom "policy datoteka", postignut je izvestan stepen kontrole korisnika. Ipak, pojavili su se mnogi problemi i dobijena procena da, ukoliko bi se ponovo konfigurisao sistem, verovatno bi se definitivno prešlo na Linux.

Alternativa pomenutoj organizaciji mogla bi da bude RU zasnovana u potpunosti na NT tehnologijama. Rešenje koje koristi MS Windows NT i za radne stanice i na serveru u velikoj meri prati model registrovanih korisnika, tako da se i to može koristiti kao jedna od kompromisnih varijanti. Jedno od mogućih rešenja, ukoliko je ciljna grupa korisnika takva da bi bila poželjna upotreba MS Windows* operativnog sistema, može da bude upotreba Linux (uključujući odgovarajući Samba server) i MS Windows operativnih sistema istovremeno.

Izložen model se razilazi sa konceptom PC računara: "Ja sam gazda svoje mašine." Ukoliko prihvatimo tipičan način korišćenja PC računara, onda bi se u učionici instalirao Windows 95/98/2000 na radnim stanicama i Windows NT/2000 na serveru. Pri tome bi svaki korisnik trpeo rezultate "idealnog podešavanja" koje je napravio neko ko je prethodno koristio isti računar, gomilali bi se programi koje su pojedini korisnici dovukli sa Interneta ili doneli sa sobom i instalirali, prostor na disku bi se brzo smanjivao, sudbina datoteka koje korisnik ostavi na računaru bi bila neizvesna, rastao bi problem virusa i, sve u svemu stanje na svakom računaru bi brzo dostizalo visok stepen neuređenosti. Na kraju svakog radnog dana, neki od računara bi zahtevao čišćenje viška softvera i popravljanje konfiguracije ili ponovnu instalaciju operativnog sitema i svog ostalog softvera. Moguće je angažovati čoveka kome je posao da ovo radi i imati učionicu koja nekako funkcioniše. Ukoliko je grupa ljudi koja koristi RU manja i ako su potrebne aplikacije koje zahtevaju isključivo MS Windows, može se opredeliti za ovakav model.

Ako se prihvati opisano rešenje sa Linux-om, verovatno je da će učionica barem ponekad morati da se koristi i za druge namene. Primer su kursevi koji zahtevaju korišćenje isključivo MS Windows-a ili neka akcija u kojoj je potreban veći broj računara. Rešenje za to je dual-boot, što znači da se na istoj radnoj stanici instaliraju dva operativna sistema.

Organizacija rada učionice

U vreme dok je učionica otvorena za korisnike, u njoj se nalazi barem jedan dežurni operater. Zadatak dežurnog jeste da pomaže korisnicima, da se brine da korisnici poštuju pravila ponašanja, da se brine o opremi, da daje informacije potencijalnim novim korisnicima. Po potrebi, dežurni uključuje ili isljučuje delove opreme: na početku i kraju radnog vremena, u slučaju nestanka električnog napajanja i sl. Dežurnom se mogu dodeliti i neki tekući poslovi održavanja, kao što je pravljenje "backup"-a sistema a, srazmerno tehničkoj ospobljenosti mogu mu se poveriti i složeniji zadaci. Dežurni operater takođe obavlja i registraciju korisnika (učlanjivanje). To je proces koji bi trebalo da se obavlja dva puta nedeljno, nikako svaki dan. Dežurnom operateru se rezerviše jedno radno mesto u RU, s tim da se i server može koristiti za tu namenu. Postojanje brošure koja vrlo sažeto objašnjava rad i mogućnosti RU sa korisničke tačke gledišta, može u velikoj meri pomoći, kako dežurnim operaterima, tako i samim korisnicima RU. Čak i u školama ne treba bežati od naplaćivanja rada (članarine) u RU. To može biti odličan izvor sredstava za pokrivanje troškova dežurnih i nabavku i dopunu opreme i softvera. Visina članarine se uvek može podesiti tako da usluge upotrebe RU za vannastavne aktivnosti budu jeftinije nego cena usluge lokalnog provajdera, www-kafea ili nekog računarskog kluba!

Broj dežurnih operatera zavisi od vremena rada učionice i od toga u kojoj meri dežurni žele da budu angažovani. Moguć je veći broj dežurnih od kojih su mnogi učenici ili imaju druge obaveze ili manji broj dežurnih kojima je dežurstvo u učionici glavna obaveza. Plaćanje dežurnih prema broju sati dežurstva se pokazalo kao fleksibilno i dobro rešenje. Angažovanje dežurnog ne bi trebalo da prelazi šest sati u jednom danu.

Administratori sistema rešavaju tehničke probleme u radu sistema sa kojima se ne može izboriti dežurni operater i prema potrebi menjaju konfiguraciju sistema. Model koji ovde opisujemo omogućava da administrator i više od mesec dana nema intervencija. Kampanjski posao administratora je inicijalna konfiguracija i veće rekonfiguracije koje su, u proseku, potrebne jednom godišnje. Potrebno je da, s vremena na vreme, administrator neke delove softvera zameni novim verzijama. To je deo posla koji se često deli sa naprednim dežurnima. Dobar deo svojih poslavo administrator može obaviti on-line, odnosno intervencijom sa udaljenog mesta kroz računarsku mrežu, što dobrom administratoru omogućava da bez problema održava istovremeno i preko 20 RU.

U modelu funkcionisanja RU, može se javiti potreba za postojanjem čoveka koji obavlja funkciju supervizora odnosno koordinatora rada učionice. Supervizor organizuje rad RU, raspodelu smena rada dežurnih operatera, angažuje administratore sistema sa ciljem održavanja ili poboljšanja postojećeg sistema, inicira zamenu i nabavke postojećeg hardvera i predstavlja osobu za kontakt sa javnošću, menadžera itd.

Zaključak

Predstavljeni modeli RU trebalo bi da pojednostavi buduće planiranje i organizaciju jedne RU. Izloženi tekst može biti polazna tačka za definisanje koraka neophodnih za realizaciju i eksploataciju RU. Opisani model RU predstavlja skup do sada stečenih iskustava i, kao takav, osnova je za buduća proširenja u konceptualnom i tehničkom smislu.

Srdjan Janev, a former head of PSC's Computer Department and current deputy director for education, explains a model of school computer classroom designed for the year 2000 and after.

The author preferred Linux operating system instead of more frequently used MS Windows, because of its stability and available free-of-charge versions and upgrades. Not only in Petnica, but in many multi-user computer labs and classroom, Linux appeared to be better in cases of system crashes and long-term keeping&protection of various user configurations on the single PC.

Several CC models explained in the paper can make CC classroom design and configuration easier for teachers. Some experiences and expected problems are pointed here as well as suggestions for administrative organization of the classroom, students involvement in the project, etc.

Author suggested relatively cheaper (even second-handed) hardware that can be easily upgraded or supstituted when it become necessarily, but he insists that only legal (licensed) software must be used not just because of legal reasons, but because of educational nature and function of the school.