STOPAMA FARAONA SJERPINSKOG

Šuki i njegovi matematičari, sve uz svesrdnu pomoć kolega iz Firme kao i mnogih zatečenih polaznika i studenata, obeležili su 2010. godinu kao Godinu Piramide. Pipavo konstruisanje fraktalne piramide od plastičnih slamčica krunisano je svečanim otvaranjem gigantske konstrukcije jednog tmurnog zimskog popodneva. Slika desno nije fotomontaža – piramida je bila pet metara visoka, sastavljena od 6144 slamčice i najveća je takva struktura na svetu. Matema-tički naziv strukture je “sunđer Sjerpinskog” a čini ga interesantnim da mu je tzv. fraktalna dimenzija okruglo 2 – to je najmanja fraktalna dimenzija jednog trodimenzionalnog objekta. Slabost ovog objekta je što se gornja četvrtina objekta (polovina po visini) oslanja na samo devet slamčica ali je bio izazov ispitati granice statičke nosivosti. U sklopu Festivala nauke u Beogradu manji model piramide izložen je u Narodnoj banci Srbije. Autor najavljuje još veće strukture – sa svakim sledećim nivoom gradnje piramida se udvostručuje u visini. Faraonske ambicije autora potvrđuje napomena da je broj planiranih narednih nivoa gradnje ceo broj veći od 1, pa sami računajte.

KORAK KA SVEMIRU

Osim obuke astronauta (vidi str. 15), Stanica se i na druge načine priprema za osvajanje vasione. Tako su fizičari čitavo leto bili obuzeti ispaljivanjem eksperimentalnih raketa i testiranjem raznih vrsta padobrana. Na slici levo vidi se masovna akcija “prihvatanja” “hidrodinamične rakete”. Petnička ćebad, poznata po skoro beskonačnom skupu potencijalnih primena, i ovde su odigrala važnu ulogu. Možda će i budući srpski svemirski program starim ćebadima popločavati svoj glavni kosmodrom, ma gde se taj nalazio i ma čemu još služio.

PRAKSA GEOLOGA

Od ideje profesorke Vere Dabović da terensku praksu učenika srednje geološke i hidrometeorološke škole ”Milutin Milanković” iz Beograda izvodi u Petnici, prošlo je 25 godina i isto toliko generacija učenika. Stanica je i u proleće 2010. bila domaćin ovim učenicima koji su dvanaest dana radili vežbe na terenu i u laboratorijama iz oblasti geološkog kartiranja, hidrologije, kvaliteta voda, metoda hidrogeoloških istraživanja i istraživanja ležišta mineralnih sirovina.
Na terenu su učenici kartirali, evidentirali i merili osobine stena, vodnih objekata i vodotokova. Na izdancima određivana je strarost i poreklo stena, mereni elementi pada struktura i crtani profili. Na vodnim objektima beleženo je stanje konstrukcije bunara ili kaptaže izvora, fizička svojstva i način korišćenja njihovih voda. Na vodotokovima meren je proticaj i određivana fizička svojstva vode. U hemijskoj laboratoriji ispitivana su mikrobiološka i hemijska svojtva podzemnih i površinskih voda. Na ovom zahtevnom i vrednom programu učestvovalo je 122 učenika, sedam nastavnika, jedan student saradnik i tri radnika Stanice.

OKOPAVANJE CRKVE

U godini kada obeležavamo 30 godina arheologije u Petnici, polaznici letnjeg kampa arheologije u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Valjeva izvršili su sondažna rekognosciranja u porti Petničke crkve. Zanimljivi rezultati koji su dobijeni tokom ove kampanje pokazuju da horizont sahranjivanja u blizini crkve datira od XV do XIX veka, što se poklapa sa osnivanjem Petničkog manastira, što dodatno potvrđuje i prisustvo velikog broja kamenih grobnica iz XV veka. Dalja istraživanja na ovom lokalitetu svakako slede uz uklju-čivanje i drugih naučnih disciplina, dok će geofizička snimanja koja su izvršena uz pomoć kolega sa Tehničkog fakulte-ta u Nišu definisati njihov dalji tok. Lepa vest je i fototipsko izdanje Petničkog psaltira, što će biti dobra osnova za dalja istraživanja u okviru programa istorije i lingvistike u Petnici.

NOVE STARE FIGURINE

Broj „neolitskih“ figurina u arheološkom depou rapidno raste. Petnički arheolozi su i dalje uporni u otkrivanju tajne pečenja neolitskih figurina. Dva hrabra arheologa Milan (Srbija) i Filip (Hrvatska) pokušali su na dva potpuno različita načina da eksperimentalnim putem dođu do rešenja ove drevne tajne. Kako se ovaj pristup pokazao dobrim, pokušaćemo da u narednom periodu nadogradimo eksperiment, tako da ćete o našim (ne)uspesima verovatno čitati i u sledećem broju ovog Godišnjaka.

MAJSTOR ZA MOZAIKE

Neobični hobiji naših polaznika ni ove godine nisu ostali neprimećeni. Intersovanje za antičke i srednjovekovne mozaike inficirale su polaznika arheologije Milana Savića iz sela Pepeljevca kod Kuršumlije koji se ovim hobijem bavi već nekoliko godina. Svoje znanje, koje je stekao uglavnom od svog strica, želi da poveže sa svojim interesovanjem za arheologiju i da nastavi svoje školovanje u tom pravcu. Veštine u izradi mozaika Milan je predstavio i učesnicima letnjeg kampa arheologije, a njegov dalji rad svakako da ćemo svim silama dalje podržati.