Setimo se na trenutak knjiga “Kroz vasionu i vekove” Milutina Milankovića ili “Od pašnjaka do naučenjaka” Mihaila Pupina. Pisane su jednostavnim jezikom, nisu originalna naučna dela, ali teško da će ih neko od nas okarakterisati kao nebitna dela, štaviše kao nebitna za sopstveni naučni razvoj. U čemu je njihova tajna?
Popularizacija nauke podrazumeva interpretaciju naučnih otkrića namenjenu široj populaciji. Ovim pristupom se obično bave naučnici i novinari, a medijumi kroz koje se popularizacija ostvaruje mogu biti knjige, časopisi, TV emisije, internet strane, javne tribine, festivali nauke... Jedna od glavnih ideja popularizacije nauke jeste da se zadrže metodološka i konceptualna tačnost nauke, a da se jezik i način obrazlaganja pojednostave i učine dostupnijim ljudima koji nisu formalno obrazovani za naučnike.

čemu naučni festivali kada narod nije zainteresovan za nauku

Glavni cilj koji se na ovakav način želi postići jeste da se široj javnosti ukaže na vrednost naučnog pristupa i na korektnost naučne metodologije. Takođe, cilj je da se kod javnosti pobudi interesovanje za nauku, da se učini razumljivim ono što se dešava u nauci kako bi ljudi mogli lakše da se služe naučnim argumentima i činjenicama pri donošenju odluka u različitim situacijama. Na primer, da prepoznaju nekorektnost tvrđenja poput „šta će nam teorije, nama treba istina“, ili „to je samo još jedna teorija, zašto bi ona bila privilegovana“ i slično, da uoče važnu razliku između nauke i pseudonauke. Svi ovi ciljevi su važni i u svakodnevnom životu, kada se, na primer, donosi odluka da li kupiti magični „lek“ sa reklame ili se odlučiti za preporuke lekara, da li otići kod nadrilekara koji rešavaju sve životne probleme u pet minuta ili otići u neku medicinsku ustanovu, da li decu podučavati svim mogućim idejama i teorijama ili se držati naučno zasnovanih... Kao i odluka koju smo, na žalost, morali da donesemo ne tako davno, da li posmatrati jedan neobičan i lep događaj poput pomračenja Sunca, ili ga izbeći u iracionalnom strahu od paničnih glasina.

Retki posmatrači pomračenja Sunca 1999. godine, selo Ostrovo, Srbija. Većina građana sakrila se od ovog fenomena.

Radove popularne nauke karakteriše jednostavnost jezika, sinteza ideja uz moguće praktične implikacije, korišćenje metafora, ograničeno korišćenje matematičkih formula i složenijih detalja.
Popularizaciju nauke, možemo zamisliti kao odnos umetničke i popularne muzike. Ako zamislimo umetničku muziku kao nešto što pišu talentovani i obrazovani pojedinci, nešto što zahteva visoku kreativnost i uvide, to bi odgovaralo profesionalnoj nauci. Pop-rok muzika bi trebalo da predstavlja isto to, samo kroz pojednostavljeniji izraz, razumljiviji široj publici. Dakle, pop-rok muzika bi bila ekvivalent popularnoj nauci. Nauka bi, tako, bio Betoven, a popularna nauka Rolingstonsi. Razumevanje nauke, kao i Betovena, često podrazumeva visoko obrazovanje iz određene oblasti, dok popularizacija, kako nauke tako i muzike, ne traži nužno specifično poznavanje neke oblasti.

Sajam, cirkus ili festival?
Festivali nauke su javna dešavanja ispunjena raznim aktivnostima iz oblasti nauke i tehnike i uključuju predavanja, radionice, demonstracije eksperimenata, diskusije, čak i neka kulturna dešavanja poput pozorišnih predstava ili muzičkih koncerata, a sve u cilju popularizacije nauke. Uglavnom su u pitanju godišnja dešavanja i traju od nekoliko pa do preko nedelju dana i jedno od glavnih obeležja jeste interaktivnost sadržaja. Prvi festival nauke je održan 1831.godine od strane Britanskog udruženja za unapređenje nauke i zamišljen je kao javna rasprava istraživača ali se pretvorio u javno prikazivanje naučnih saznanja. Međutim, prvi festival nauke u današnjem smislu bio je Edinburški međunarodni festival nauke, 1988. godine. Od 2002. godine postoji i Evropsko udruženje naučnih dešavanja koje koordinira sva slična dešavanja u Evropi. Festival nauke u Norviču, Britanija, 2006. godine posetilo je preko 174000 ljudi. U SAD se od 1999. godine održavaju festivali nauke, a 2010. godine je održan prvi nacionalni festival. Smatra se da ovakvi festivali mogu igrati i važnu ulogu u sekundarnom, neformalnom naučnom obrazovanju kroz radionice i predavanja, ali i demonstracije eksperimenata. Takođe, festivali mogu biti važna dešavanja u treningu i obrazovanju mladih istraživača i predavača u prezentaciji rezultata i komunikaciji sa publikom. U Srbiji se Festival nauke u Beogradu održava već tri godine, sa prosečno oko 15000 posetilaca. Festival traje tri dana i uključuje predavanja i demonstracije iz raznih oblasti nauke – matematike, fizike, astronomije, hemije, geologije, biologije, genetike, poljoprivrede, psihologije...
Ono što ostaje jeste pitanje važnosti popularizacije nauke, njena uloga i u obrazovanju i promociji nauke i naučnog metoda. Naime, možemo postaviti pitanje da li pored zabave koja očito postoji na festivalima nauke, oni nude i nešto više. U kojoj meri su znanja prezentovana na festivalima nauke prenosiva, važna i koliko mogu doprineti opštem obrazovanju. Da li festivali nauke mogu poslužiti kao dopuna postojećem školstvu? Da li mogu pobuditi interesovanje kod mladih za bavljenje naukom ili bar za praćenje naučnih sazananja? Da li mogu zaista pomoći ljudima da razlikuju pseudonauku od nauke i da lakše donesu neke važne odluke u svakodnevnom životu, ili da bar lakše odluče kome da se obrate i gde da potraže validne informacije?
Ako se vratimo na pomenuto poređenje nauke i muzike, ono što bi moglo da nas brine jeste tanka granica između popularne muzike i kiča. Odnosno, kada popularna muzika prestaje da bude samo pojednostavljeniji izraz, nešto što je u suštini umetnost samo prilagiđena širokim masama, a postaje kič, jeftina zabava. Dakle, kada povući granicu kako se ne bi od popularizacije nauke prešlo na jeftinu zabavu čiji bi efekat zapravo bio suprotan željenom?
Naravno, ova pitanja su nešto o čemu možemo raspravljati, slagati se ili ne, ali je teško doći do nekog vrednosno neutralnog odgovora na njih. Jedan od načina da dobijemo bar neke smernice ka odgovoru jesu upravo konzumenti popularne nauke. Dakle, ko dolazi na Festival nauke, kako publika doživljava Festival, šta voli, a šta mu zamera?

Posetioci Festivala ili ko to sluša Rolingstonse
Najpre, možemo razmotriti neke osnovne socio-demografske karakteristike posetilaca festivala nauke. Što se polne strukture tiče, postoji blaga prednost u korist ženskog pola (59%:41% u korist žena). Ovaj podatak jeste zanimljiv ako uzmemo u obzir to da veći deo festivala čine prirodne nauke gde među studentiuma tradicionalno ima više muškaraca. Sa druge strane, na međunarodnim testovima naučne pismenosti (PISA) nema razlike u postignuću dečaka i devojčica. Dakle, ova tendencija se možda može pripisati reklamnim kampanjama, koje u možda u većoj meri pogađaju interesovanja devojaka, ili pak većoj motivaciji i interesovanju za ovakva dešavanja kod devojaka.
Što se obrazovnog statusa posetilaca tiče, najzastupljeniji su učenici svih nivoa školovanja. Zanimljivo je da osoba sa završenim fakultetom ima otprilike podjednako kao i učenika, tj oko 20%. Ako uzmemo u obzir to da će većina studenata završiti fakultete, pa saberemo njih i one koji su već završili, taj procenat je oko 40%. To govori da je publika Festivala daleko obrazovanija od ukupne populacije, što je u nekoj meri i očekivano. Naime, najveći interes za nauku se i očekuje kod visokoobrazovanih, pa ovo ide u prilog tezi da Festival liči na Rolingstonse. Sa druge strane, ako je ideja Festivala nauke da popularizuje nauku u krugovima koji nemaju dodira sa njom, razočarava podatak da je tih osoba najmanje na Festivalu. Možemo se pitati da li se sa Festivalom dešava isto što i sa džez i rok muzikom, tj da se vrlo brzo intelektualizovala i postala nešto što konzumira uži broj ljudi, a da je širu publiku ipak preuzela ona varijanta koja je sve drugo osim umetnosti.

Struktura posetilaca Festivala nauke po obrazovanju

Što se uzrasta tiče, prosečan posetilac Festivala je osoba u ranim dvadesetim, pod uslovom da ne uzimamo u obzir najmlađe (koji ne umeju da pišu), jer nisu anketirani. Tako ispada da je prosečan posetilac još mlađi i da je to zapravo uzrast studenata i srednjoškolaca. Vidimo da kako godine rastu broj posetilaca opada i prilično malo je onih starijih od 30 godina.

Struktura posetilaca Festivala nauke po uzrastu

Istraživanje je pokazalo da oko 8% posetilaca Festivala radi neki posao vezan za nauku što je mnogostruko više u odnosu na stanovništvo Srbije gde je oko 0.1% zaposleno u nauci. Dakle, kao što bi se moglo i očekivati, ljudi koji se bave naukom su zainteresovani za jedan ovakav događaj. Ovo pokazuje da ovakav vid popularizacije ne gubi na zanimljivosti kod onih koji se naukom bave na drugačiji način. Dakle, Betoven ipak dolazi na koncert Rolingstonsa i, po svemu sudeći, uživa.
Od posetilaca Festivala 2009. godine, preko 1/3 je dolazilo i ranije na ovaj Festival. S obzirom na to da je je broj posetilaca otprilike isti ili blago povećan u odnosu na prethodne godine, dve trećine novih posetilaca ukazuje na tendenciju širenja Festivala. Dakle, Rolingstonsi vremenom postaju sve bolji i bolji i imaju sve širu publiku. Ovakav podatak pokazuje da, za sada, Festivalu ne preti zatvaranje u uski krug posetilaca. Nadajmo se da to ne ukazuje i na tendenciju da se Rolingstonsi pretvore u Britni Spirs.
Procene različitih aspekata Festivala od strane posetilaca su se odnosile na procene sadržaja, sa jedne strane, i formalnih aspekata, sa druge strane. Pri proceni sadržaja postoje značajne razlike, odnosno ispitanici neke aspekte ocenjuju bolje, a neke lošije. Od svih aspekata sadržaja, najbolje su ocenjeni odnos demonstratora (4.74) i predavača (4.71) prema posetiocima, kao i sloboda da postavljaju pitanja (4.71). Iako neke razlike postoje, one su prilično male, tačnije ocene svih aspekata su preko 4. Dakle, ispitanici izuzetno pozitivno ocenjuju sve aspekte Festivala, a ono što posebno ističu jeste odnos ljudi koji su objašnjavali postavke i sloboda da postavljaju pitanja. Ovaj podatak posebno ohrabruje, jer ako je jedan od ciljeva Festivala da se mladi naučnici vežbaju u predstavljanju i izlaganju, onda je taj cilj uspešno ostvaren. Publika prepoznaje i lepo reaguje na veštine demonstratora Festivala.
Što se tiče načina na koji posetioci doživljavaju same programe, zanimljiv je podatak o grupisanju naučnih oblasti u iskustvu ispitanika. Urađena je faktorska analiza, koja grupiše programe prema tome koliko ih slično ocenjuju isti ispitanici, tj da li ispitanici koji nisko ocenjuju jedan program nisko ocenjuju i drugi i obratno. Ovom analizom izdvojena su tri faktora, odnosno tri grupe programa. U prvu grupu spadaju programi koje možemo označiti kao biološke discipline: psihologija, poljoprivreda, biologija, genetika, geologija. Od njih se kao druga grupa izdvajaju dve varijante fizičke hemije i hemija, koje predstavljaju hemijske discipline. I kao treća skupina izdvajaju se astronomija, fizika i matematika, odnosno matematičko-fizičke discipline.

Tabela: grupisanje naučnih oblasti prema doživljaju posetilaca

Umesto zaključka – realiti šou ili festival nauke?
Na kraju, šta nam govore podaci koje smo izneli. Da je interesovanje za Festival nauke više kod visoko obrazovanih, da ljudi koji se bave na-ukom prepoznaju važnost ovakvog događaja, da se publika Festivala uvećeva, da su posetioci jako zadovoljni načinom komunikacije sa demonstratorima i da smisleno grupišu naučne discipline u svom iskustvu. Da li nam izneti podaci govore o tome gde je festoval na skali Betoven-Rolingstonsi-Britni? Naravno, da ni na osnovu ovih podataka ne možemo doneti neki pouzdan zaključak. Verovatno, kao i kad se Mik Džeger pojavio prvi put na sceni, pa su roditelji sumnjali u njegov umetnički dojam, postoji zebnja u to gde je Festival nauke danas. Isto, kao i sa Mik Džegerom, vreme će pokazati mesto Festivala, kao i popularizacije nauke u celini. To ostavlja jednu dozu odgovornosti svima koji popularizuju nauku, da ne prelaze tanku granicu između popularizacije i kiča i da je vremenom učine sve manje propustljivom. Da, kao i Roling-stonsi, ostanu u muzici, a ne u jeftinoj zabavi. Ili, možda je sve to iluzija, pred pojavom nečeg još goreg, odnonosno, možda su Rolingstonsi postali umetnost tek kada se pojavio muzički užas narednih decenija. Možda pojava realiti šou programa kao vida zabave učini Festival teškom naukom.
Šta god da je festival nauke danas i u šta god da se pretvori u budućnosti, možemo reći da je lepo da postoji jedan vid zabave koji je, ako ništa drugo drugačiji od ostalih. Čak i da je Festival nauke samo zabava, on je zabava koja upućuje na nauku i obrazovanje, bar imenom. Jer kao i kod komedija, postoje tinejdž komedije, a postoji i Monti Pajton. I jedno i drugo su zabavni programi, ali uz svo poštovanje različitosti ukusa, Majkl Pejlin se ne može porediti sa Brendonom Volšom. Neki vidovi zabave su, pretpostavljamo, intelektualno provokativniji, a samim tim i edukativniji.
A kako posetioci ocenjuju, Festival izgleda ipak nudi i više od zabave. Ako ne posetiocima, onda mladim i budućim naučnicima, koji na Festivalu stiču mnogo iskustva u predstavljanju i prenošenju znanja. A ne zaboravimo, da će veliki deo njih jednog dana raditi u nastavi.