Zimsko nedeljno jutro. Dvoje srednjoškolaca-ranoranilaca stoje ispred valjevske autobuske stanice, njima nedovoljno poznate. Dečak je zamišljen i čelo mu se mršti dok razmišlja: „Ma, to je samo šest dana; malo je to, čak i da se mama ne seti da mi nahrani škorpiju“. Devojčica ga pita: „Zašto si namršten, zar se bojiš Petnice? Pa ja jedva čekam da ih pitam kako da uz pomoć ananasa izvadim DNK iz bakinih kaktusa!“ Razgovor koji ovako počinje možda je neuobičajen za nedeljno jutro, ali ne i za polaznike seminara biologije u Istraživačkoj stanici Petnica, one „čudake” koje privlače i oduševljavaju trepljari u blatnjavim lokvama na putu, izbljuvci sova ili opasne bakterije i virusi.
Program biologije u IS Petnici usmeren je prvenstveno na rad sa učenicima srednjih škola. Organizuje kroz „sezonske” seminare – zimske, prolećne, letnje i jesenje. Svaka sezona, a i svaka godina, donosi ponešto novo u polaznički život i iskustvo.
Zimski seminari su verovatno pravi šok za polaznike koji se prvi put susreću sa ovim programom. Cilj seminara je da polaznici obnove svoje poznanstvo sa biologijom. Biologija je nauka koja se kao školski predmet izučava od petog razreda osnovne škole, ali često bez dobrih strategija prirodnjaka (kao što su izleti i terenska nastava) i bez laboratorijskih eksperimenata. Pritom se najčešće zahteva memorisanje velikog broja podataka iz udžbenika i zanemaruje osnovni zakon života – njegova varijabilnost i šarenolikost. Zadatak zimskih seminara je stoga da se razbije iluzija o biologiji kao staroj i statičnoj nauci, da se polaznicima prikaže sva širina bioloških nauka kao i savremeni metodi i predmeti istraživanja. Naslov ovog teksta možda najbolje opisuje te prve seminare: polaznici slušajući predavanja iz različitih bioloških disciplina „putuju“ kroz različite nivoe organizacije života (ćelija → Zemljina biosfera), kroz raznolikost života (od bakterija do sisara i insekata) i kroz osnovne biološke principe (npr. zakoni nasleđivanja, komunikacija među organizmima, istorija života na našoj planeti).
Na ovim seminarima, polaznici dobijaju i prve radne zadatke: izradu i prezentaciju jednostavnijeg seminarskog rada, kao i poneki domaći zadatak do sledećeg seminara. Da bi se malo razbila monotonija učionice, program zimskih seminara obogaćen je kraćim izletima po okolini (do jezera i u mračne dubine Petničke pećine), grudvanjem (ako ima snega), mikroskopiranjem, kasnim večernjim projekcijama naučnopopularnih serijala i izabranih filmova, kao i društvenim igrama. Na kraju se svi zapitamo kako toliko toga stane u tako malo dana... Zimski seminar za polaznike koji su prošli bar jedan godišnji ciklus traju nešto kraće i na njemu se tematski i/ili kroz računske zadatke polaznici bliže upoznaju sa nekim specifičnim biološkim disciplinama – genetikom, ekologijom i sl.
Prolećni seminar je metodološki i namenjen je starijim polaznicima koji su ponudili neke konkretne teme za svoja moguća samostalna istraživanja – na njemu se usaglašava izbor metoda, određuju mentori za istraživanja i utvrđuje čega od aparata ili pribora nema u Petnici, pa bi bilo korisno nabaviti do početka istraživanja.
Letnji kursevi osmišljeni su kao grupa laboratorijskih i terenskih vežbi i eksperimenata kroz koje se novi polaznici upoznaju sa praktičnim biološkim radom, upotrebom razne specifične opreme i tehnika. Tada saznaju odgovore na neka svoja ranija pitanja, ali i na pitanja koja nisu ni pomislili da smeju ili mogu da pitaju... Kako obojiti bakterije, a kako hromozome; kada posmatrati ptice te kako prebrojati njihova jata; kako se određuju biljke; kako se kaže „list” na latinskom, mađarskom ili nekom drugom jeziku; da li se pauci po šumskoj stelji raspoređuju slučajno ili postoji neka pravilnost; kako gazirana pića utiču na pacove dijabetičare?
Zašto ovoliko raznolikih (drugačijih) pitanja? Citiraću jednog od saradnika sa programa biologije: „Moguće je biti drugačiji, lepo je biti drugačiji, ono u čemu leži lepota ljudi i nauke je različitost”. Svakog polaznika drugačije stvari zanimaju, svako bi drugačiji problem istraživao, pa hajde, postavimo pitanja i napravimo eksperimente koji će im dati odgovore. Strah od postavljanja pitanja je izgleda jedna od osnovnih posledica domaćeg obrazovnog sistema i zato se ovde trudimo da prevaziđemo taj strah. Eto zašto se postavljaju pitanja: radi buđenja možda uspavane radoznalosti i kreativnosti a i da se naviknemo na pitanja.

biologija je izazovna, složena, uvek moderna nauka prepuna atraktivnih izazova, neraskidivo povezana sa svim drugim naukama

Letnji seminari su namenjeni starijim i iskusnijim polaznicima, onima koji su sa saradnicima usaglasili metodologiju samostalnog istraživanja. Na letnjim seminarima izvode se samostalna istraživanja kao pažljivo osmišljeni projekti. Istraživanje – terensko, laboratorijsko, kibernetsko ili misaono, cilj je i kruna dolazaka u Petnicu. Ka tom cilju polaznici su usme-reni još od prvog dolaska u Stanicu, a uz svesrdnu pomoć saradnika i ruko-vodioca većina i uspe da ostvari takav cilj. Letnji projekti su onoliko raznoliki koliko su raznoliki polaznici, ili možda i sam Život. Evo šta su poslednjih léta mladi biolozi istraživali: kako kofein utiče na gljive, bakterije, a kako na insekte; koja staništa biraju ptice u okolini Petnice; da li bakterije iz barskog mulja proizvode struju (osnova buduće proizvodnje muljoelektrana); da li se teški metali ugrađuju u kosti šumskih miševa; uticaj kiselih kiša na bakterije azotofiksatore; koliko su izražene razlike među polovima kod rečnog raka; parametri rasta rečnih riba i školjki; uticaj lasera na bakterije; analiza ishrane sova; istraživanje odbrambenog ponašanja insekata-grobara.
Jesenji seminari su teorijski. U nekoliko dana polaznicima se, u skladu sa ranije iskazanim interesovanjima, organizuje tematska serija predavanja iz jedne oblasti, poput reproduktivnog ponašanja životinja ili endokrinologije. Ponekad su ovi seminari i multidisciplinarni: polaznici nekoliko programa okupe se i upoznaju se sa temom koja prožima nekoliko nauka. Takvi su bili seminar posvećen teoriji igara, organizovan u saradnji sa programima matematike, fizike i astronomije, ili seminar biofizike, organizovan u saradnji sa programima fizike i biomedicine.
U okviru programa biologije organizuju se i semi-nari za nastavnike biologije. Cilj seminara je upoznavanje nastavnika osnovnih i srednjih škola sa važnim dostignućima u savremenoj biologiji uz poneku radionicu, praktičnu demonstraciju, ogled, izlet i sl. Teme nastavničkih seminara prate važna svetska dešavanja (poput Godine Darvina, Godine biodiverziteta, uloge matičnih ćelija u medicini) ili se određuju u dogovoru sa samim učesnicima.
Kakvi su nam planovi za budućnost? Najpre, pred nama su izgradnja i opremanje nove i veće biološke laboratorije. Više prostora i savremenih uređaja omogućiće da se realizuje veći broj istraživačkih projekata od strane većeg broja polaznika. Takođe, planira se povećanje broja tematskih seminara posvećenih studentima, naročito studentima biologije i srodnih nauka. Ulaganje u napredak studenata je i ulaganje u program, jer su ključni saradnici svakog seminara biologije upravo studenti, zajedno sa stručnim saradnicima – profesorima, asistentima i ist-raživačima sa Biološkog i Prirodnomatematičkih fakulteta, Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković”, Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i drugih srodnih institucija u oblasti biologije i bliskih disciplina kao što su poljoprivreda, šumarstvo, veterina, medicina, farmacija i sl.
* * *
Već nakon prvog seminara, polaznici biologije drže širom otvorene oči ma gde krenuli. Topole kraj puta podsećaju ih na predavanje o izlasku biljaka na kopno, prolećni dolazak lasta na predavanja o ponašanju životinja i globalnom zagrevanju, upala grla na mikrobiološki luna park, a februarski (m)jauci na to zašto je seks zabavan i važan. Oči polaznika obuhvataju Život, jer ih je upravo radoznalost o funkcionisanju živih sistema privukla ka biologiji i ka nama u Petnici.