EKSPEDICIJA

Već treću godinu planinu Medvednik pohodi neobična ekipa sastavljena od lovaca na minerale, vodonoša i tragača drevnih rudara. Petnički geolozi i arheolozi nastavili su sistematska istraživanja toka reke Zavojšnice koja od Valjevskih planina teče prema Drini. Cilj je da se utvrdi lokacija starih rudnika bakra i bliže odredi starost i sadržaj rudarenja. Geološka ekipa ispitivala je sastav vode i rečnog peščanog taloga. Preliminarni rezultati ukazuju na prisustvo dve karakteristične grupe minerala. U prvoj imamo prisustvo pirita i pojedinačnih zrna halkopirita, praćeno limonitom i drugim mineralima, što ukazuje na prisustvo gvožđa i bakra, dok druga beleži prisustvo antimonita, arsenopirita, delom galenita, realgara, auripigmenta i barita. Pokazano je da hemijski sastav površinskih voda u najvećoj meri zavisi od geološke građe terena, dok je uticaj antropogenog faktora neznatan. Arheološka ekipa usmerila se na evidentiranje tragova rudara sa kraja 19. veka na nadgrobnim spomenicima koji nisu zaštićeni i postepeno propadaju. Pored toga, uzeti su uzorci rude sa ležišta Vreoci koji će se detaljno analizirati i uskoro se očekuju rezultati koji će u mnogo čemu pomoći u rasvetljavanju antičke rudne aktivnosti u ovim krajevima. U planu je da se 2010. godine terenska istraživanja usmere ka obroncima susedne planine Povlen

FILOZOFSKI TRENING

Uopšte nije sporno da je i rukovodiocima petničkih programa i njihovim najagilnijim saradnicima potrebno s vremena na vreme osvežavati i obogaćivati znanje i to ne samo u specifičnoj naučnoj disciplini, već i znanja koja se tiču opštih stvari, pa i metodologije naučnog rada u celini. Tako je i krajem 2009. godine, za vreme velikog okupljanja rukovodilaca i saradnika tokom pregleda prijava, iskorišćena prilika da se “pretresu” i važne teme od zajedničkog interesa. Gost je bio Dr Milan Ćirković, višegodišnji stručni saradnik Stanice koji je poznat ne samo kao vrsni astrofizičar, već i autor brojnih radova u domenu filozofije nauke. On već izvesno vreme okuplja oko sebe nekoliko mlađih stručnjaka, uglavnom bliskih saradnika Stanice, da bi, pod tajanstvenim nazivom KoEd (od “kontinuirana edukacija” – što je, priznaćete, rogobatno), s vremena na vreme organizovali tematske susrete, predavanja i razgovore na pitanja od šireg značaja za nauku. Tema ovog najsvežijeg izlaganja je bila “Šta to istraživački rad čini naučnim” i poprilično je animirala prisutne ukazujući na realno postojanje ozbiljnih metodoloških razlika između pojedinih naučnih oblasti u Srbiji, što se, neminovno, odražava i na poruke koje se šalju petničkim polaznicima

EKSPERIMENT

Petnički arheolozi zaljubili su se u eksperiment. Nije to iz lenjosti (jasno je da je iskopavanje kuća i grobova teže), već, kažu, iz naučne radoznalosti. Pored otkrivanja drevnih tehnika pečenja neolitskih figurina učesnici programa arheologije pokušali su da rekonstruišu i jednu neolitsku peć. Određene greške koje su uočene u prethodnim eksperimentima otklonjene su a novina je precizno merenje spoljašnje i unutrašnje temperature infracrvenom kamerom. Rezultati dobijeni ovim eksperimentom u mnogome dopunjuju saznanja o tehnologiji pečenja u zatvorenom sistemu. Pokušaj rekonstrukcije neolitske peći delimično je bio uspešan, jer se korišćena glina pokazala neodgovarajućom za gradnju ove vrste objekata. Naredne sezone planira se isprobavanje metode pečenja na otvorenom sistemu uz rekonstrukciju starčevačkih monumentalnih figurina. Takođe se planira i eksperiment ispitivanja drevnih tehnologija lova sitne divljači (psi i mačke – čuvajte se!). Već sada sa sigurnošći možemo reći da se eksperimentalna arheologija ustalila na programu arheologije u Petnici. Nadamo se da će u narednom periodu biti još zanimljivih rezultata jer se crv otkrivanja drevnih tehnologija preneo i na petničke hemičare i fizičare koji žele da se pridruže ovim eksperimentima

LOV NA LEPTIRE

Početkom novembra organizovan je poseban seminar biologije za studente i starije polaznike u saradnji sa nevladinom organizacijom HabiProt, udruženjem za zaštitu staništa i održivi razvoj. Na ovom seminaru su prezentovane mogućnosti uključivanja studenata i srednjoškolaca u poslove istraživanja, monitoringa i zaštite staništa. Kako su insekti bili u prvom planu, bilo je nekoliko predavanja o pojedinim grupama insekata (leptiri, strižibube) i neobičnim ekološkim odnosima insekata (insekti paraziti i insekti razlagači). Bilo je i nezaobilaznog rada na terenima oko Stanice, koji je bio nadgradnja predavanjima. Na seminaru je ukazano i na veliki značaj fotografije u istraživanjima staništa

NEVIDLJIVI METEORAŠI

Petnički meteoraši su i dalje neuhvatljivi. Vidljivu su u tragovima, uglavnom po najmračnijim mestima, kako bi, kako oni tvrde, bolje mogli da posmatraju „zvezde padalice“. Od pre neku godinu uključilI su u svoj rad dve automatizovane video kamere koje beleže prolaske meteora. Za sada se još ne zna da li oni kontrolišu kamere ili kamere njih, ali imamo prve rezultate u formi polazničkih projekata koji se bave upoređivanjem vizuelnih i video posmatranja meteora. Priča se da su realizovali četiri manja kampa i već tradicionalno veliko okupljanje meteoraša na Debelom Brdu posvećeno pasulju i meteorskom roju Perseidi

FOTO ŠKOLA

Petnička Škola primenjene fotografije nastavila je u 2009. godini sa uspešnim fotografsko-istraživačkim putopisom Petničke pećine i njene okoline. Sedma Škola koja je realizovana krajem oktobra potvrđuje da interesovanje za istraživačkom fotografijom ne prestaje. Organizatori Škole se sada hvale da, među polaznicima prošlogodišnje Škole fotografije, imaju prvog studenta fotografije. Proširen je saradnički tim i klub prijatelja Škole a ukupan broj učesnika petničkih fotografskih škola prešao je psihološku granicu od stotinu. Kako fotografija govori svim jezicima sveta, preporučujemo da rezultate Škole pogledate na interaktivnoj izložbi na foto.petnica.rs