Boraveći po Srbiji, iznenadila sam se koliko je Petnica u stvari dobro poznata i često posećena. Svaka osoba koju sam srela (a da govori engleski) čula je za Petnicu, a mnogi od njih su pohađali jedan ili više petničkih programa. Osim što je svako čuo za Petnicu, jedna od posledica njene dvadeset pet godina duge istorije jeste što se polaznici mogu pronaći na skoro svakom univerzitetu, kompaniji ili drugoj organizaciji u Srbiji.
Bila sam zadivljena kako Petnica omogućuje mladim ljudima da nauče koliko je nauka uzbudljiva, bez obzira kakva će biti njihova buduća karijera. Pojam “nauke” se široko tumači, sa većim naglaskom na tehnici istraživanja nego na temi. Programi ne samo da pokrivaju standardne naučne discipline kao što su biologija, fizika i astronomija, već i oblasti kao što su psihologija, lingvistika i sociologija. Mladi ljudi se podstiču da dolaze godinu za godinom pohađajući različite programe: da posle fizike prate istoriju, ili psihologiju posle geologije. Oni koji su bili polaznici na više seminara pozvani su da posete Petnicu u bilo koje doba, da učestvuju u obrazovanju mlađih polaznika ili da koriste resurse Stanice za svoje fakultetske projekte.
Jedan važan aspekt Petnice je da u njoj nema takmičenja: ne postoje nagrade ni potvrde. Bez obzira na to, učenici mogu da koriste rezultate svojih istraživačkih radova da bi dokazali svoje iskustvo kad se upisuju na univerzitet.
Dodatna korist je što mladi ljudi na ovim programima imaju direktan i dugoročan kontakt sa naučnicima u različitim stadijumima njihove karijere (što uključuje studente univerziteta, doktorante, mlade naučnike i profesore). To im omogućava da saznaju više o naučnim karijerama.
Mladi ljudi koje sam srela definitivno nisu stereotipni, preterano usredsređeni naučnici: oni su druželjubivi i otvorenih shvatanja, širokog spektra interesovanja. Bez obzira na to da li postaju naučnici ili svoj entuzijazam i naučno iskustvo prenose u druge oblasti, oni će biti dragocen resurs za Srbiju.
Mada sam bila oduševljena divnim okruženjem i prostranim građevinama, moj najjači utisak je atmosfera uzbuđenja i entuzijazma koja tamo vlada. Volela bih da je nešto slično bilo dostupno u vreme kad sam ja bila u školi i na univerzitetu u Velikoj Britaniji.

Elenor Hajes, urednica britanskog časopisa "Science in School"

Stanica mi je pružila jedinstvenu priliku da proširim svoje horizonte u obrazovanju i druženju dok sam pohađao osnovnu školu i gimnaziju u Somboru. [...] Na jednom znatno kasnijem nivou obrazovanja, takvu koncentraciju entuzijazma koju sam imao prilike da iskusim u Stanici mogao bih da uporedim samo sa atmosferom na svojim doktorskim studijama na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT) u SAD i Školi za informatiku i ovde gde sada radim. Pored mogućnosti da iskusim lepotu nauke, istakao bih vrednost programa Stanice u upoznavanju kolega koji dele moja naučna interesovanja. Kolege iz Stanice sam kasnije često sretao na mnogobrojnim takmičenjima iz prirodnih nauka, potom na studijama u Novom Sadu, na MIT-u, pa čak i sada kao profesor na EPFL-u u Švajcarskoj.

Viktor Kunčak, vanredni profesor, Škola za informatiku i komunikacije, Švajcarski federalni institut u Lozani

Značaj Petnice za nauku je lako mjeriti ako se pogleda gdje su i šta rade bivši polaznici. Petnica je bila i ostala jedno mjesto koje je davalo ljudima nadu da stvari mogu opet doći na normalu i da ima smisla baviti se konstruktivnim stvarima. Značaj za moju profesiju, a i drugih ljudi, mjerila bih tim koliko smo još svi vezani za Petnicu. Lično ne bih bila eksperimentalni fizičar i radila to što radim da nije bilo petničkih seminara i mojih prvih praktičnih iskustava u laboratoriji. Sem iskustva, Petnica mi je dala samopouzdanje da se bavim i oblastima koje nijesu u mojoj uskoj struci.

Dr Lidija Šekarić, Nanostructures and Exploratory Devices, IBM T. J. Watson Research Center, Njujork

Uspeli ste da učinite da oni koji vole nauku dođu u Petnicu kao polaznici, nastave kao saradnici i mentori, ali dolaze i kada postanu profesionalni istraživači. Divno izdvojeno mesto za strast i ideje gde se naglašava značaj naučnog obrazovanja za razvoj zajednice i pokreću inicijative za unapređivanje takvog obrazovanja. Nadam se da će i srpska i evropska administracija prepoznati vaše dragoceno iskustvo i osigurati kontinuitet rada. Petnica je postala simbol mira i dijaloga, nade i optimizma kroz ideje i metode nauke.

Livio Riboli-Sasco, president of Paris Montagne Organisation, France

Petnica je od svog osnivanja bila mesto okupljanja srednjoškolaca i studenata zainteresovanih za nauku u onom pravom, istraživačkom smislu. Veliki broj mladih ljudi koji danas predstavljaju okosnicu srpske nauke su upravo deca Petnice. To je nešto što ih povezuje na ličnom, ali i na profesionalnom nivou. Rekao bih da to u velikoj meri danas čini kohezivnu snagu srpske nauke, utiče na prevazilaženje starih podela između pojedinačnih nauka i podstiče interdisciplinarnu saradnju. Kao dete Petnice, i sâm sam prve ideje o tome šta je nauka i kako izgleda naučni rad dobio tamo. Čitanje popularnih knjiga o nauci i rešavanje zadataka iz zbirki je jedna stvar, a rad na sopstvenom bejbinaučnom projektu uz pomoć i savete nekog (pravog) istraživača je nešto sasvim drugo. Jednom reči, prava stvar. I tek kad sam se ubedio da je fizika ta jedina prava stvar (dobro, uz matematiku), počeo sam da shvatam da je to samo delić velike slike. Čini mi se da bi bez petničkog iskustva taj saznajni proces trajao mnogo, mnogo duže. A kada se okrenem oko sebe na poslu, koga vidim kao najbliže saradnike? Petničke predavače i decu Petnice, naravno.

Dr Antun Balaž, istraživač u Laboratoriji za primenu računara u nauci, Institut za fiziku, Zemun

Petnica će sve vreme ostati mesto koje moramo svi posmatrati da bismo učili i sledili primer. To je mesto čudesnih ideja i inicijativa. Prirodno je da stoga očekujemo da dugogodišnje veze, saradnju i dijalog između Istraživačke stanice Petnica i Vajcmanovog instituta nastavimo. Uvereni smo da će Petnica zadržati svoju aktivnu ulogu u razvoju međunarodne mreže organizacija za naučno obrazovanje mladih (NYEX) čiji je jedan od osnivača.

Dr Moše Rišpon i Dr Cvi Paltiel, Vajcmanov institut, Izrael