Slovenija je jedna od retkih zemalja u svetu koja nema problem sa odlivom mozgova. Iz nekog čudnog razloga, malo slovenačkih akademaca odlazi iz zemlje, a i oni koji ipak odu, pre ili kasnije se vrate. Sa druge strane, priliv mozgova u zemlju nije zanemarljiv. Razlozi nisu samo finansijske prirode. Izgleda da je cela Slovenija stimulativno okruženje za rad. Ljubljana je pravi univerzitetski grad u kom skoro četvrtinu stanovništva čine studenti. Jedini univerzitet sa ex-Yu prostora koji se izborio za mesto na Šangajskoj listi je baš Ljubljanski univerzitet. Pri tom Ljubljana nije jedini aka-demski centar u Sloveniji. Pre će biti da je ona samo najveći od mnogo čvorova u dobro razvijenoj nacionalnoj naučno-istraživačkoj mreži. Šta su sve razlozi zbog kojih se u Ljubljani kolonija bivših polaznika i saradnika ISP stalno uvećava, možemo samo da nagađamo. U svakom slučaju, nije loše da jedna od svetskih tačaka nagomilavanja bude tu, blizu, na svega sat vremena leta od Beograda. Tako i njih i njihove slovenačke i ne samo slovenačke kolege sve češće viđamo i kod nas i to ne samo na vrućim dočecima Nove godine ili u Guči.
Kako se to često navodi, Čikago je naš najveći grad van Srbije. U njemu žive desetine hiljade emigranata poreklom sa brdovitog Balkana. Po zakonu velikih brojeva, tu bismo očekivali najveći broj ex-polaznika i saradnika ISP. Međutim, distribucije „naših ljudi“, u užem i širem smislu, ne moraju da se poklope. Štaviše, čini se da čikaška klima čini da su zadržavanja tamo kratka. Dok mi primetimo da tamo nekoga ima, oni su već otišli negde u toplije krajeve. Ovoga puta predstavljamo grupu koja uspešno opstaje na tom nemogućem mestu.

Milica Medved (1972, 9 puta polaznik FIZ, PSH, BIO, AST), istraživač. Uz prezime Jelić jedno vreme bila inventar u Petnici. Nakon dok-torata iz fizike granularnih materijala na Čika-škom Univerzitetu, prešla na njihov Departman za Radiologiju gde sada razvija kliničke primene snimanja magnetnom rezonancom. Glavni fokus su primene u dijagnostici kancera dojke i prostate. Slobodno vreme provodi sa mužem i ćerkom (5 godina) istražujući porodične zanimacije, putuje i nastoji da se viđa sa raštrkanim prijateljima..

Viktor Todorović (1975, 6 puta polaznik HEM, PSH), istraživač. Diplomirao hemiju u Novom Sadu i nakon toga došao na UIC gde je završio doktorske studije iz oblasti ćelijske biologije uz nekoliko objavljenih radova. Od jeseni 2006. prelazi na Northwestern univerzitet kao post-doc i dalje u oblasti ćelijske biologije sa posebnim osvrtom na ćelijsku adheziju u raku kože. Krajem 2010. pokrenuo otvaranje sopstvene laboratorije. Od 2001. u braku sa koleginicom Carrie Franzen sa kojom ima ćerku Maju.

Aleksej Krunić (1975, 6 x polaznik HEM, MED), direktor laboratorije. Poslediplomske i doktorske studije završio u Čikagu. Bavio se biofarmacijom a sada je direktor Laboratorije za magnetnu rezonancu gde istražuje cianobakterije tražeći u njima nove lekovite supstance i radi na poboljšanju osetljivosti detekcije u magnetnoj rezonanci. Nastoji da se viđa sa Petničarima koji ponekad navrate do Čikaga ili su već tu. Supruga Zorica je bila polaznik LNŠ i, nakon studija muzike, prešla u oblast korporativnih finansija.

Jasmina Profirović (1972, 7 puta polaznik seminara hemije), istraživač. Završila Farmaceutski fakultet u Beogradu, radila par godina u leskovačkom “Zdravlju”, pa se pokupila i otišla u Čikago na postdiplomske studije gde je i doktorirala iz farmakologije, prešla na postdoktorske i predavala na univerzitetu. Sada radi na UIC-u, gde predaje i istražuje matične ćelije. Nedavno postala mama jednog slatkog Milija.

Jovan Brankov (1972, saradnik na seminarima računarstva), profesor. Predaje na elektrotehničkom odseku Illinois Institute of Technology gde je i šef Advanced X-ray Imaging Laboratory (AXIL) u okviru Medical imaging Reserch centra gde istražuje nove načine za dobijanje i obradu medicinskih slika. U slobodno vreme plovi jedrilicom po jezeru Mičigen i učestvuje na regatama.

Tanja Petrović “sin” (1974, 11 puta polaznik LIN, PSH, IST itd.), istraživač. Tanja je polaznik i mlađi saradnik lingvistike iz Šćepinog i Đukinog vremena. Završila je Filološki fakultet u Beogradu dok je krstarila Balkanom i kampovala u Petnici. Onda je otišla u Ljubljanu. Magistrirala je na narodnim zdravicama prilikom jedne posete Beogradu i trajno otplovila u vode antropologije. Usledili su venčanje protiv Đorđa negde u Nevadi, doktorat i rođenje prvo dvoje dece (Ivan i Olga), odlazak na Institut za napredna istraživanja u Berlinu i tako redom. Ima ličnu kartu sa adresom u Ljubljani, ali je nema smisla zvati na kućni telefon. Prekratko se zadržava na jednom mestu da bi se javila...

Tijana Stanić Ljubin (1977, 13 puta polaznik FIZ, AST), farmaceut. Od 1992. se zakačila za Petnicu. Kada je bila mlađi saradnik na LNŠ, Nikola Božić joj bio polaznik. Diplomirala na Farmaciji u Beogradu i zato tablete, kapsule i druge đakonije (slane i slatke) kuva opasno. Živi u Ljubljani, sama sa troje dece. Jednogodišnji Stribor okupiran računarskim igricama, Osmogodišnja Una je opsednuta ogledalom i ritmičnom gimnastikom.
Treće dete Igor Ljubin (1974, 19 puta na svim vrstama seminara) ima 100 kila, preokupacija miševi, lopta i dugmići. Nakon diplomiranja na ETF u Beogradu zaputio se ka Sloveniji gde je nastavio da se igra dugmićima i mišem i trenutno upravlja softverskom kompanijom.

Nenad Tomašev (1985, 18 puta polaznik + 7 x saradnik BIO), softver istraživač. Osnovne studije završio na PMF-u u Novom Sadu. U Ljubljani je dve godine na doktorskim studijama iz računarstva na Institutu Jožef Štefan. Trenutno se bavi analizom visokodimenzionalnih podataka iz ugla mašinskog učenja i data-mining-a, mada za sebe tvrdi da se poprilično bavi teorijom haosa. U Petnici bio “zalepljen” za biologiju – od toga je sada ostala sklonost ka pentranju po Julijskim alpima. Smatra da mu je izbor Slovenije pun pogodak.

Jelena Petrović (1974, polaznik LIN), istraživačica. Doktorirala na programu Lingvistika govora i teorija društvene komunikacije na Fakultetu za humanističke postdiplomske studije ISH u Ljubljani. Osnovne studije srpskog jezika i književnosti završila je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Autorka je i koautroka različitih naučnih i stručnih radova, akademskih i kulturnih događaja, istraživačica i saradnica na međunarodnim projektima, uglavnom u vezi sa (post)jugoslovenskom tematikom. Članica i suosnivačica mreže Red Athena University Press, članica uredničkog odbora časopisa za žensku književnost i kulturu ProFemina i umetničko-teorijske grupe Spomenik.

Biljana Žikić (1974, polaznik LIN), antropološkinja. Uprkos čežnji za južnim krajevima, ugnezdila se u Sloveniji. Doktorirala Antropologiju svakodnevnog života i medijske studije u Ljubljani. Kao samostalna istraživačica, bavi se antropološkim istraživanjima rodnih i medijskih diskursa, ideologija i popularne kulture. Aktivno učestvuje u naučnim projektima, a istovremeno vodi svoju prevodilačku firmu i sa oko dvadesetoro honorarnih saradnika povezuje različite kulture i privrede, pre svega slovenačku i srpsku. Iako pored sebe ima jednog “pravog” i jednog “mešanog” Slovenca (muža i sina), još uvek, umesto na snežnima padinama, slobodno vreme radije provodi u podrumu, plešući flamenko.

Bojana Višić (1983, polaznik FIZ i ELE), nanoistraživač. Nakon nešto više od godinu dana provedenih na Fizičkom fakultetu u Beogradu na katedri za Kvantnu mehaniku i matematičku fiziku, gde se, od diplome pa do mastera, bavila molibden disulfidnim nanotubama čisto teorijski, rešila da ode u Ljubljanu i vidi kako te tube izgledaju uživo. Od januara 2009. zaposlena na Institutu Jožef Stefan, u laboratoriji za sintezu anorganskih nanotuba i nanožica, sveže upisana na treću, pretposlednju godinu doktorskih studija.

Anita Knezy (1982, 2 puta polaznik ANT), dizajnerka. Upravo magistrirala na Akademiji za umetnost u Ljubljani na odseku za grafički dizajn. Iako je pohađala programe antropologije 1998. i 1999. godine, to joj nije smetalo da karijeru gradi u drugom smeru.